Општинске новине

Страна 1000 =

О IIIIIТ И Н С К Е НОВИНЕ

рактер и одређују му техничку вредност. И ти се подаци не смеју превиђати. Они за питање, понављамо, имају особити значај... Београд се некад калдрмисао поглавито ломљеним или тек унеколико дотераним каменом. За ту сврху употребљаван је нарочито кречњак из топчидерских каменолома, затим кречњак из Раковице, па и неких других места. Местимично било је и другог материјала у незнатној мери, па и материјала са стране. Међутим сав тај кречњачки материјал нити има ону издржљивост према притиску, коју захтева модеран саобраћај, нити осталим својим особинама одговара захтевима савремене технике и приликама модерних градова. Као творевина кретацејске формације, топчидерски је кречњак пун капротинских и других фосилних љуштура, нехомоген, неједнак и као такав врло неотпоран према притиску, — дакле врло мало погодан за модерну камену калдрму. Нарочито је у њега велико абање и претварање у прашину, која се у свакој великој вароши мора сводити на најмању могућну меру. И Београд је стога морао и приступити употреби чвршћег материјала. Тај се пак добија на првом месту од — еруптивних стена. Еруптивне су стене добиле данас за ове циљеве велики и заслужени значај. Не треба међутим мислити да су ни све еруптивне стене у подједнакој мери погодне за ове сврхе. Они основни подаци, на које се при њиховом избору најпре помишља: издржљивост према притиску, велич'ина абања, понашање према ваздушним утицајима, тврдина, специфична тежина и т. д., и код њих су врло различни. Сви они зависе од минералошке природе састојака једне еруптивне стене, од начина агреговања, па и од прилика, под којима се стена у природи, на своме лежишту, појављује. Као год што чврстина и отпорност једне стене зависи од облика, у коме се појављују њени минерални састојци и начина, на који су они агреговани, тако

исто и отпор стене према трењу с површине, према лизању или абању, стоји у тесној вези с природом и тврдином састојака, који у њен састав улазе. Стене с доста кварца или минерала велике тврдине абају се врло мало или врло споро. А тако је и с осталим особинама. У једном чланку у овом листу-) ми смо још у прошлој години приказали природу и врсте еруптивног материјала, који за последње две године искључно служи за патосање београдских улица. Том приликом извршена је и општа градација његове техничке вредности, нарочито још и с обзиром на његове положајне прилике у местима, с којих он долази. Сав тај еруптивни материјал припада двема, структурно различним групама: групи гранитоликих и групи трахитоликих стена. Из прве групе Београд је за своје улице узео у обзир и почео употребљавати извесне граните и један габро (евентуално дијабаз), а из друге: један базалт, један риолит, један амфиболски андезит, два трахита и један дацит. Дабогме, да ни све ове стене не одговарају подједнако свима захтевима модерног саобраћаја уопште, нити су једнаког значаја за намењени им циљ. Констатација, учињена прошле године при прегледу каменолома, из којих београдска општина добија овај материјал, показала је већ да се ни из једног од ових рудника не може очекивати материјал потпуно једнак у целој маси и на свима његовим тачкама. Издржљивост према притиску, која код ових стена треба да је просечно око 2000 килограма по квадратном сантиметру, 3 ) спушта се према аналитичким подацима често и на ниво обичних седиментарних стена, једва достижући цифру од 1500, а величина лизања површине, абање, одређивано по Баушингеровој методи или на обичној Бемеовој машини, ретко кад да је мања од 10%. Према извесним подацима, узетим из Техничке Дирекције у београдској општини, за неколике врсте овог камена добивени су ови елементи;

р и т

и с а

б а

њ е

Запрем. тежина

Гранит из Цезлака (Словенија) Габро из Јабланице (Херцеговина) ..... Риолит из Кадине Луке (Љиг) Андезит из Љуљака • •

1843; 1841;

1781; 1570; 1956;

1602; 1684; 1614; 1879;

1597 1416 1634 2288

7,95; 7,27;

7,84; 8,93; 7,45;

8,28; 8,86 8,30; 9,55 9,34; 9,23 8,56; 8,11

2,62; 2,61 3,04; 2,92; 2,89; 2,85 2,60; 2,53; 2,50; 2,50 2,57; 2,59; 2.56

Са ових разлога морала је и београдска општина у овој години установити за своје набавке камена чак и нарочите минималне границе 1 ) ових аналитичких података и под-

вргавати испоруке камена систематској контроли. Уосталом, не треба превиђати да су ови подаци, без обзира на друге чињенице, ипак само тек један, иако важан чинилац.

Ј ) По подацима у К, УУеЈзз, Тесћшк (1. 8(:ет§:е\утпип§- и. 81етћеагћекип§- 8. 517 издржљивост г.ранита према притиску у сувом стању износи просечно 2206, амфиболских гранитоликих стена (диорита, диабаза и т. д.) 2767, порфира <2631, а базалта и до 3616. Под водом ови су бројеви нешто м<ањи.

2 ) ,,0'пштинске Новине' : за 1929. св. од 16. септембра. 3 ) По њима минималне вредности иду: а)'за притисак 1800 (I врста) и 1500 (врста) кгр.'см 3 б) „ абање 8 10 в) „ занрем. теж. 2,6 2,5 г) „ хигроскоп. 1% 1°/о