Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ■_ Стручан геолошки преглед каменолома и сазнавање петроградске, унутрашње природе стене исто су тако потребан податак и дају исто тако, па каткад и боље, правилну слику о ономе, што се при оцени оваког материјала мора узети у обзир. Београдска је општина дакле с разлогом и завела такве повремене прегледе, нарочито за оне каменоломе и онај материјал, који јој се сада као нов, потрошачу непознат, нуди за употребу ❖ За камени материјал, којим се Београд калдрмише, добили су ове године известан значај и два нова каменолома, чије две петрографске врсте, допуњују већ цитирану серију стеновитих чланова, узиданих у београдско улично земљиште. Једна од њих је из Барошевца у срезу аранђеловачком, а друга из села ЈБуљака у срезу гружанском. Прва је врста један ређи гранит и испоручује га инж. В. Бикар, а друга један класични, али ипак врло интересантни андезит, који испоручује предузимач М. Зорић из Крагујевца. Две, три цртице о самим овим каменоломима и њиховом материјалу заслужују, мислимо, овде и место и пажњу као нов прилог за приказ опште физиографије и историје каменог материјала, којим данашњи Београд олакшава саобраћај свога становништва, а и као допуна онога, што смо већ раније о том дали на овом месту. Оне уз то долазе као последица систематских проматрања на терену, које је београдска општина завела у поменутом циљу... Барошевачки камен, о коме је овде реч, потиче из једног каменолома с јужне стране реке Пештана, одприлике на 2—3 километра удаљеног од садашње железничке станице у том месту. Овде су за сада отворена два каменолома, који се налазе у непосредној близини речног корита, у подножју ниских коса Чокалице и Малог Црљенца. Од станице се к њима прилази обичним, рђавим сеоским путем, који махом и иде поред реке. Један од ових каменолома, и то онај, што је ближи станици, својина је барошевачке општине, а онај горњи, уз реку, експлоатише у овом тренутку предузимач Бикар, који одатле и даје свој материјал београдској општини. Гранит, који се у овим каменоломима налази, изграђује поменуте косе и ивичи терцијарни басен, који се пружа на десну страну реке Пештана к угљеном руднику у селу Пркосави; та«ј басен садржи знатне наслаге лигнита већ и у непосредној близини жел.ез станице. По својим геолошким приликама и петрографској природи овај је гранит, колико се то могло на терену, а и иначе опазити, члан млађе серије гранитских громада овога краја и везује се за старије еруптивне громаде Даросаве и Буковика. По структури он је крупнозрнаст с прилично неуједначеним саставом, с доста квар-

- - ■ _ Ограна 1001 ца, са збивеним фелдспатом (плагиокласом) и врло ситним кристалима биотита, а вероватно и амфибола. Има и споредних састојака као и други гранити, али му они не изграђују структуру. У појединим блоковима у каменолому поменути главни састојци су у свежем стању, дајући уз то стени нормалну зрнасту текстуру; на другим пак местима неки од њих, и то фелдспат, развијени су у стени готово порфирички, у крупнијим издуженим кристалима, и структуром, привидном основном масом и врло обилно развијеним бипирамидалним кварцем, који се ту налази, симулирају изглед дацитне стене. На овим је местима и у овим партијама и свежина стене уопште мања, фелдспат је алтериран, без сјајности и на путу трансформације у каолин и хлорит. Кварц је свуда у овој стени врло значајан састојак. Зрна су му уопште обилна, прилично крупна, махом округласта (бипирамидални кварц), стакласта и чврсто урасла у осталу масу. Иначе он својим пљоснатим деловима цементује остале састојке, као што је то већ нормалан случај код оваквих стена. Његова присутност, знатно утиче на повољан коефицијенат абања ове стене. Биотит је уопште ситан, тесно срастао с фелдспатом и на појединим местима у каменолому тако слабо у стени развијен, да она ту добија изглед агрегата плагиокласа и кварца. Овакви односи састојака дају појединим партијама каменолома врло неједнаку техничку вредност. Местимице стена постаје врло погодна за намењену јој употребу, док се опет у другим партијама, и то оним с алтерираним фелдспатом, њен квалитет, технички врло смањује. Површински делови, нарочито у горњим регионима каменолома, сви су већ знатно распаднути, лимонитични и с ласовима, обложеним глинастим материјалом. Тај је случај нарочито чест у општинском каменолому на Чокалици, чија је стена и иначе мање свежине. Свежа и једра стена у окнима, које експлоатише г. Бикар, налази се у већој мери нарочито у дубљим партијама. За количину, коју је овај предузимач испоручио београдској општини, добивени су ови просечни аналитички подаци: издржљивост према притиску 2213 и 1750 кг. по квадр. сантиметру, абање 6,12 и 6,92, спец. теж. 2,53 и 2,54. Иначе су гранитски блокови на оба места и дос.та једри, испресецани прслинама у комаде, који се често доста удесно могу издвајати Тако дакле гранит из Барошевца даје према своме саставу и структури утисак стене, која у главном има погодбе да задовољи основне техничке захтеве, који се постављају при његовој употреби за калдрму. И доиста према добивеним аналитичким подацима његова издржљивост према притиску просечно износи око 1981 кг/см 2 , а његово абање 6,52. Специфична му је тежина просечно