Општинске новине

Страна 1014

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

дана онда се констатује, да је не благовремена. Ова констатација неопходно је потребна са разлога тога, што се на основи тога одлучује, да ли заинтересована страна има права на вођење административно-таксеног спора или не. Ако је жалба благовремена, здружује се са односним актима, и, будући снабдевена државном папирном таксом у 20.— односно 50.— динара, спроводи се надлежној вишој власти т. ј. за административне спорове — таксене природе, Министарству-финансија, отсек за самоуправне финансије. У спроводном акту излажу се правни основи, којима се нападају основи изнесени у жалби, који во ЈУЈУ противу жалбеног решења самога суда као првостепене управне власти. Виша власт која решава таксене спорове, при Министарству финансија, по пријему односних аката расматра жалбу, цени благовременост жалбе, коју је констатовала нижа власт, т. ј. таксено-привредни отсек, па се, ако је жалба благовремена, упушта и у главну ствар т. ј. у расматрање и оцену жалбеног решења и основа изнесених у жалби, којима се жалбено решење напада, и ако је исто на закону засновано, оснажава га, ако није, ништи га такође својим формалним решењем достављајући га са свима односним актима. Ако је оснажено решење о одбијању, т. ј. оснажен разрез таксе или казна, заинтересованој страни предаје се особено решење, и затим цео предмет као свршен оставља се у акта. Ако је поништено решење, на штету општине, онда се изјављује тужба Државном Савету у року од месец — тридесет дана од дана предаје решења управне власти, сходно члану 21. у вези члана 17. Закона о Државном Савету и уиравним судовима. Тај исти поступак предузима и приватна странка, на случај да виша власт оснажи решење о разрезу таксе и др., а на штету њену и у тужби поступа се по члану 23. напред поменутог закона. Пресуде Државног Савета, који решава у последњем степену извршне су сходно члану 42. напред поменутог закона и у свему обавезне за управне власти. Овакав је исти поступак ако је жалба неблаговремена, коју суд својим решењем одбацује, с допуном, што општински — таксенопривредни отсек, суд констатујући неблаговременост, доноси решење о одбачају жалбе, као неблаговремене, а незадовољна странка искоришћује правно средство противу решења о одбачају жалбе, код Министарства финансија у смислу члана 67. Закона о таксама. Ако Министарство финансија својим решењем

оснажи решење односно казнену пресуду општинског суда, онда заинтересована странка изјављује тужбу Државном Савету, а ако је решењем Министарства финансија поништено решење општинског суда онда тужбу изјављује сама општина. Одлуке Државног Савета извршне су и обавезне за спорне странке сходно члану 42. Закона о Државном Савету и управним судовима. Ако је спор решен на штету општине, онда се на основи пресуде Државног Савета доноси решење за потпис и исто се спроводи кроз односни партијалник са примедбом, која је означена у диспозитиву пресуде Државног Савета од вођеног административног спора. Целокупан поступак напред изложени, за решења по административним таксеним споровима, односећи се на разрез такса у корист општинске касе, важи и за пресуде засноване на члану 52. Закона о таксама и осталим тарифним бројевима таксене тарифе. Овде је важно напоменути још и то да жалбе односно тужбе изјављене на решења о извршеном разрезу такса, не задржава наплату од извршења, сходцо чл. 32. закона о таксама и начелне одлуке Министарства фннансија, отсек за самоуправне финансије Бр. 38.434 од 29. јула 1930. год. која гласи: 1. —■ По чл. 36. Закона о државном Савету и Управним судовима, жалба, коју појединац подигне противу једног управног акта, по правилу не спречава његово извршење. Закон предвиђа од овога само два пзузетка: кад јавни интерес налаже обуставу извршења, или кад би извршењем овог акта појединцу била нанета ненакнадива шгета. Да ли је по среди који од ова два случаја, има да цени виша власт и према гоме да реши о обустави егзекуције. У свима другим случајевима, горе истакнуто правило остаје на снази. 2. — Општини припада право, по члану 32. Закона о таксама, да егзекутивким путем врши наплату такса, на убирање којих је овлашћена законом или законитим одобрењем надлежне власти. Ово право принудне наплате признаје опшгинама V осталом и закон о општинама, који у чл. 98. прописује: „Општински суд за извршење својих наредаба, издатих у границама закона, има право и принудна сретства, законом дог.уштена, употребити ирема ономе, који би му се противио и не би хтео наредбе иззршити или испунити; и то ће свагда бити на рачун овога, који није извршио или испунио наредбу општинског суда".