Општинске новине

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ БЕОГРАДА

Милован Ристић, проф. О оснивању Велике ижепе у Београду 1808» год. Шкопске знаменитости Београда — југовић оснива прву Вепику Шкопу--Стање ондашње гзросвете и државне потребе за стручким чиновнивлима -- Остварење плана — Развитак Вепике Школе: њен орограм, наставници и ученици -- Југовић као наставник и директор -- Духовни Васкрс Србије -- Вначај овога рада

Општина београдска пре извесног времена одредила је једну ширу комисију и ставила јој у задатак да проучи питање основних школа у Београду и да о томе поднесе извештај Суду и у исто време и свој предлог шта би требало урадити, да Београд добије довољно основних школа, које би задовољиле потребе Београда. Да би један овако компликован проблем био што правилније решен, комисија се није задржала само на садашњем стању онсовних школа у Београду, него је проучила то питање сасвим темељно и изнела развитак основних школа и школства у опште у Београду још од 18 века па до данас. Један од чланова комисије био је и г. Јован Дравић, општински одборник и професор Више Педагошке Школе. Благодарећи г. Дравићу, ми смо дошли до интересантних историских података, из којих ће се видети како се развијало школство у Београду за последња два столећа. Г. проф. Дравић написао је после својих успелих научних истраживања и један чланак у „Општинским новинама" бр. 3 за 1 фебруар тек. год., у коме се говори: о првим школама у Београду, о „руско-словенској школи", о школским приликама за време Карађорђа, о издржавању школа, о броју ђака и о школским зградама. Између осталог новог и лепо сређеног историографског материјала, у чланку се вели изриком ово, говорећи о приликама за време Карађорђа: „Карађорђе је основао у Београду две мале (основне) школе. Једна је била за варошку децу а друга за турску децу „која су се била искрстила". — После оснивања основних школа Доситеј Обрадовић 1808. године оснива Велику Школу (у згради коју је сам узео под закуп). „Ова је школа имала три разреда и у њој су у почетку радила три наставника..." Поводом овог тврђења, скоро одомаћеног а морам рећи нетачног, хоћу да исправим да је прва Велика Школа у Београду првобитно замисао и дело не Доситеја Обрадовића него једног другог ученог Србина, земљака Доситејевог, Ивана Југовића. Признајући Доситеју сав значај и високо ценећи његов рад у Србији, ми нећемо нимало умањити његову бесмртним делима овековечену славу ако устврдимо, да је први иницијатор те школе био главом Иван Југовић, учени Србин-Пречанин, професор и политичар Карађорђева Доба. То је она Велика Школа која је била смештена у оној старој турској кући у Јевремовој улици испод Велике Пијаце, чију слику доносимо. О томе изрично говори очевидац и савременик Вук С. Караџић. Кад се 1908. године прослављала стогодишњица оснивања Велике Школе, онда је Министарство Просвете означило као оснивача баш Ивана Југовића и расписало стечај за израду најбоље биографије његове, Учествујући у том стечају ја сам написао расправу која се зове „Биографија Ивана Југовића". У њој се поред осталога износи историја постанка Велике Школе у Београду. Да бисмо знаменитости Београда тачно и ближе описали и отргли од заборава, сматрао сам за потребно да горње тврђење исправим на тај начин, што ћу овде објавити једну главу из моје горе поменуте расправе, да би се видела права историјска истина. „Општинске Новине" су ми се учиниле најпогодније место за то објављивање, јер оне иначе под новом редакцијом са успехом приказују историју Београда и његових знаменитости. Њином уреднику припада и моја захвалност што је нашао места овом прилогу. *