Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1406

као сопственик радње, он живи скоро истим животом као и његов радник кога плаћа за рад од 10—16 часова између 15 и 30 динара дневно. Код њега не постоји осећање за удобнији живот, за уреднији, бољи стан, светлу и чисту продавницу, радионицу и друга одељења. Рибајући сваки дан тезгу на којој М У стоји хлеб, београдски пекар сматра да тиме одржава идеалну чистоћу У радњи и ако му је све остало прљаво, неуређено, разбацано, и ако му веш чист и нечист закрчује простор по одељењима, и ако му је радио-

ница неосветљена, загушљива, а стан за раднике права изба. Напослетку најглавнији разлог постојећем стању хлебарске производње лежи у осуству сваке контроле приликом отварања нових радњи. У културним земљама та, могло би се рећи превентивна контрола, није потребна, али код нас, где пекарнице ничу као печурке, без ње се не може замислити побољшање хигијенских услова у производњи хлеба. Без те контроле илузорна је контрола полицијско-санитетских органа самог начина и производње и продаје хлеба, прво зато, што контролни орган нема никаквог мерила у оцени наилазећи на безброј сличних случајева, и друго због тога, што су казне незнатне да би се њима могли декуражирати произвођачи. Из тих разлога комисија је предвидела, у пројекту правилника, установу санитетско-техничке Комисије, која има да прегледа сваку нову пекарницу пре њеног отварања и констатује на дицу места, да ли просторије намењене за производњу хлеба одговарају прописаним условима. Следстве-

но, ако не одговарају, нова пекарска радња ке може бити отворена. Није без интереса нотирати да центар вароши, у погледу производње хлеба, ни мало не одмиче од периферије. Има случајева где су пекарнице у центру далеко горе са сваке тачке гледишта него најгоре пекарнице удаљене од центра. То је сигурно једини случај у радиностима свих врста где се центар, са малим изузетком, потпуно изједначује са периферијом. Стање запослених радника у пекарском

занату може се наслутити из претходног излагања. Они живе још и под горим условима него њихови послодавци. Не само да ти људи раде у рђавим, нехигијенским радионицама, него, пошто су везани за радњу ноћним радом и приморани да ту станују, спавају у правим ћумезима. Комисија је у току прегледа наишла на десетине случајева где се стан за три четири радника састоји из једног малог собичка у коме су, један изнад другог, смештени рафови, који служе за спавање радника. Свака преграда тога рафа, две три њих, широка нешто више од пола метра, али никад више од једног метара, служи за кревет једном, а у доста случајева двојици радника. Од простирке у тим креветима нађе се по једно нечисто и одрпано ћебе, које служи једновремено и за простирач и за покривање. У неколико случајева, Комисија је наишла на радничке станове без дневне светлости, а у једном случају на сдељење без прозора. Купатило за раднике права је реткост. Ретко који радник има више. од две преобуке. Кад год нису на послу, Комисија