Општинске новине

Страна 1406 1 ■ = их је затекла преко дана у дубоком сну, негде у радионнци, на џаковима или голим даскама. Радећи под оваквим приликама ти људи се не само лично физички упропашћују, него су опасност за здравље грађана који једу хлеб којега они израђују. Од човека запосленог на овај начин не може се очекивати никаква чистоћа. Низак културни ниво радника запослених у пекарским занатским предузећима још више повећава нечистоћу која је иначе условл^ена другим околностима. Тамо где имају

Пекарница у Књ. Љубице 20: Зграда радионице

бољи стан, влада хаос. Свега у неколико случајева комисија је наишла на радничку собу чисту, са стварима лепо уређеним и креветом како треба нгмештеним. За заштиту хигијенског живота радника у опште, постоји читав низ прописа, о чијем се извршењу стара Инспекција рада. Бар код пекарског заната те одредбе остале су мртво слово на хартији. Због тога, не уводећи никакву новину, ни једну одредбу која не би имала ослонца у прописима издатим од стране државе, Комисија је у пројекту правилника предвидела минимум потребних мера за побољшање начина живота пекарских радника, настањених код послодавца, како би се на тај начин помогло, не само радницима него и подигла хигијена производње хлеба на задовољавајућу висину. У току израде пројекта правилника пао је предлог, од стране шефа хигијенског отсека, за укидање ноћног рада по пекарницама и уношење у правилник постојећих одредаба о трајању радног времена и о недељном одмору. Већина чланова Комисије нашла је за неумесно уношење ових одредаба у правилник, прво, због тога, што одређивање дужине радног времена спада у компетенцију државних органа законом нарочито одређених, и друго, што је питање ноћног рада је-

-— — ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ дан крупан привредни проблем који, бар у колико се тиче хлебарског заната, још није решен. Одбијајући поменути предлог са изнесених разлога, већина чланова Комисије сложила се у схватању, да би укидање ноћног рада у пекарским радионицама било дело колико хуманости, толико и социјалне правде, и да би Суд, у границама могућности, требао да покрене то питање код Министра социјалне политике и народног здравља, у колико се тиче рада у пекарском занату у Београду.

Пекарница у Књ. Љубкце 20: Остава за брашко и судове.

3. — ПРОДАЈА ХЛЕБА. У атару Општине београдске продаја хлеба врши се у 627 локала. Како се производња хлеба на истом терену обавл>а у 359 пекарница, излази да на сваку пекарницу долази, без мало, две продавнице. Од укупног броја продавница 340 су непосредно везане уз пећ, 9 су саставни део „Народне кујне", 12 су саставни део продавнице млекарских производа, 131 је саставни део бакалнице, пиљарнице или бифе-а, а 135 су искључиво продавнице хлеба. Комисија је нашла да треба забранити продају хлеба у 150 продавница које су везане за пећ, јер су скроз нехигијенске а по грађевинској конструкцији су такве, да се обичном преправком не могу довести у задовољавајуће стање. Комисија је даље стала на гледиште да треба забранити продају хлеба у свима баракама од дасака, јер су дашчаре неподесне за продају, чак и кад се продавац 1 руди да у њима одржава најбољу чистоћу. Таквих дашчара употребљених за продавнице хлеба има 84. Напослетку комисија је мишл-,ења да треба забранити продају хлеба у свим нехлебарским радњама, као што су народне кујне, пиљарнице, бифе-и и томе слич1'0 Пре свега, у хлебарским радњама, наро-