Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1313

иста имања за двоструку или троструку суму, а нарочито ако их учини лепо приступачним и да им везу са осталим крајевима. Ма колико да елиминишемо при овоме онај спекулативни моменат ја мислим да би Општина код оваквог рада могла доћи и до једног прихода који би је оспособио да лакше приступи експропријацији или слободном откупу имања прве зоне, т. ј. оних имања која би служила за чисту шуму. Питање чисте шуме у првој зони важио је за то што би та шума имала да се резервише за излете, непосредна уживања и поправку здравља грађана, докле би они од друге зоне имали посредне користи, управо оне ради којих се и замишља пошумљавање, у циљу заштите од ветрова и побољшања здравља становништва уопште. Овим двема зонама овако схваћеннм ја сам додао и трећу зону, у којој су парцеле мање но оне у другој зони и могу да се крећу од 700—1000 или 1500 м\У овој трећој зони куће би се подизале у свему по систему вароши у врту (Гарден сити) са комбинацијом зеленила (шума и других садница) које би се извело до крајњих граница. Самим тим што би обрада кућа на овим парцелама била условљена слободним површинама, по систему вароши у врту и са нарочитом обрадом што већега зеленила, нешто што бн било специфично наше, можда и са усвајањем онога типа кућа који нам пружа моравски стил, тако да би н трећа зона стварно била пошумљена, а у односу према другој и првој то би пошумљавање било у извесној поступности, која је и разумљива а мислим и довољно доказана на овом месту како у погледу финансиском тако исто и техничком. Ради доказивања могућности пошумљавања околине Београда на овај начин, ја сам спремио и две скице које се овде прилажу. Из скице 1 види се садање рекао бих хаотично стање на делу атара код Лаудановог Шанца, који чини један од најлепших крајева Београда. Нигде ни са једне стране није величанственији поглед на Београд, Земун, Саву и Дунав, него што је случај са овога виса, који би, и да није одлучан моменат пошумљавања, требало уредити на сличан начин и тиме створити једну у истини праву знаменитост Београда, која би била привлачност не само за Београђане него и за све странце који у Београд долазе. Слика 1 показује и сву добру вољу Одбора за пошумљавање коју поново истичемо нарочито с обзиром на све тешкоће на које је Одбор наилазио да би дошао до остварења свог циља на коме он и даље упорно ради. Самим тим што је један знатан део 0 е ћ пошумљен тиме је одређен и правац рада н а овом делу који апсолутно мора да се даљ>е пошумљава. На томе плану такође се виде и облици парцела, чија је експропријација °стала неостварена све до данас и која

по моме и општем уверењу неће никад моћи да се изведе у оскудици финансиских средстава. Слика 2 обухвата апсолутно исти простор само је потпуно нова техничка обрада коју ја предлажем. Сам овај план на слици 2 толикоје јасан да не треба нарочито коментарисање. У погледу диспозиција самих зона оне нису случајне. Граница прве зоне, ако се упореди са првом зоном на слици 1, обухвата највећи део већ пошумљеног терена. Један мањи део већ пошумљеног терена остао би у другој зони. Мишљења сам да прва зона која обухвата чисту шуму не би требало да се смањује, зато што би ту стварно узев био национални парк, у коме би становништво несметано правило излете и опорављало се после замора у самом граду. (У тој зони велики комплекс заузима Звездара са споредним зградама, што је на плану такође обележено). Прва зона отприлике имала би за откуп 307.120 м 2 . Ако просечну вредност узмемо најмање 20 динара по метру квадратном, то излази да би за ту зону имало да се плати 6,142.400.—• динара. Израда путева који су на плану обележени, Звездара и многи други моменти који доприносе повећању ренте. на томе делу територије чине скупа да се вредност земљишта упадљиво пење, тако да би и ту морало да се калкулише на бази цена од највише 30 динара по метру квадратном, т. ј. Општина би имала да изда у те сврхе 8—9 милиона динара. Шума би се имала обрадити тако да се обезбеди површина за путеве који су већ пројектовани, а нарочито за пут поред Звездаре и преко самог гребена, који би за туристе наше и целог света чинио једну веома привлачну тачку, јер пружа изглед несравњене лепоте. У вези тога пута, а нарочито подобности услова да се очува леп Изглед са тога виса, требало би синтетички обрадити и систем пошумљавања, са местимично отвореним просторима, а тако исто комбиновати и са којом мањом шумском кућицом, затим једним рестораном на самом вису и тако даље. Мишљења сам да би из зајма који би се закључио у сврхе откупљивања друге и треће зоне и с обзиром на несумњиву разлику у ценама терена, која ће се појавити после испуњавања услова о којима смо већ говорили (израда путева, осветљења и т. д.), — била пружена могућност и за отплату имања која би се експроприсала у првој зони. У осталом ако то у потпуности не би био случај не чини ништа да Општина извесну жртву поднесе у те сврхе. Друга зона је ван сваке сумње нешто најоригиналније и најлакше нзводљиво у овом случају. У колико дуже размишљам о томе све ми је јаснија, па самим тим и лакше изводљива идеја стварања друге зоне, уз комбинован систем вила засађених шумом на парцелама које не би смеле бити испод 2.500—3,000 м 2 најмање. У