Општинске новине

==■ Страна 1309

I.

Проблем пошумљавања околине Београда Не рачунајући Авалу и Кошутњак са ман>им делом Топчидера, околина Београда у опште нема шуме. Познато је да је шума пре а добрим делом и за време Турака покривала целокупну територију која је данас без шуме. Околина Београда нарочито била је опасана дивним шумама. Како ова утиче не само на климу него и на само добијање воде једнога краја, то је посве јасно како су Римљани, па и народи после њих који су насељавали Београд, добијали воду путем одлично уређених водовода, чије остатке и данас налазимо у савршеном техничком облику. Та вода добијала се из околних брда, која су данас потпуно без воде. Ми се узалуд питамо од куда и како се је могла да спроведе вода старим цевима кад те воде у опште нема у околини Београда, бар не у количинама које као несумњиве утврђујемо за време Римљана и доцније под Мађарима, Србима и Турцима. Шуме, дакле, поред несумњивог побољшавања климатских услова побољшавају и услове за добијање добре воде, којом је београдска околина раније располагала у далеко већој мери. Упропашћивањем ранијих шума из ближе и даље околине Београда не само да је извршен негативан утицај на добијање воде и на климу, која се погоршавала у сразмери јачег излагања београдских насеља негативним утицајима, него тако исто Београд је упоредо са сталним увеличавањем свога становништва у све јачој мери осећао и терет неподношљивих ветрова, од којих је он све до данас остао незаштићен. Шуме су потребне и ради чувања здравља Становништва, које је у највећој мери заштићено у насељима која изобилују зеленилом и шумама, како у своме ужем делу, тако исто и у својој околини. Исто тако и са гледишта естетског несравњено су лепша она насеља која пружају синтетичку обраду зеленила са правилном обрадом других грађевинских објеката. На нама није да доказујемо целисходност једне овако паметне ствари као што је пошумљавање уже и даље околине Београда. Ово у толико мање јер то питање ни за кога није више спорно. Ако би последње био случај онда бих не само ја него и други, далеко позванији од мене за обраду специјалних питања шума, требали да опширно и са више аргумената доказују тачност гледишта о безусловној потреби пошумљавања Београда. Ми полазимо од претпоставке да Београд мора бити пошумљен, затим да је то општа гежња, како меродавних фактора којима је с^арање ове врсте стављено у задатак, тако ис!о и целокупног становништва које тим пошумљавањем долази до јаче заштите свога живота и здравља. И на место опширних диI кусија теориског карактера ове врсте, боље

је да пређемо на оно главно питање које гласи: како пошумиги ужу и даљу околину Београда. О томе не само важном него и веома сложеном питању жеља нам је да учинимо неколико конкретних предлога, чврсто верујући да тиме пружамо могућност практичног решења питања пошумљавања не само Београда него, можда, и других насеља, како већих тако и мањих. У колико је мени познато до данас предлози ове врсте нису истицани, тако да ће ми, поред пријатности коју осећам чинећи ове предлоге, бити још већа пријатност ако се овим практичним предлозима омогући што скориЈе пошумљавање за којим Београд и његово становништво одавно вапију. Не претендујући ни.на какву искључивост, најмање у случају где се додирује једно потпуно ново и компликовано питање, ја бих тако исто желео да и други узму учешћа у дискусији која се овим покреће, у питању пошумљавања околине Београда. Закон о шумама који је новијега датума ствара повољне услове за решење питања пошумљавања, јер он свима својим одредбама тежи да се насељима, па ма где се ова налазила, обезбеди максимум добрих шума. Он исто тако фаворизира и пошумљавање околине Београда да би био грех ако се те значајне одредбе не би искористиле. Не мање су важне одредбе специјалног закона о атару Општине града Београда, који у § 6 ставља у дужност Министарству грађевина, да по претходном саслушању Суда и Одбора Општине града Београда и суседних Општина пропише „Грађевинску уредбу о техничкој изградњи насеља ван атара Општине града Београда, на простору суседних Општина, а нарочито дуж главних друмова који воде у Београд. Том уредбом одредиће се простор и иачин пошумљавања околине Београда." Ако та уредба (као и друге истим Законом предвиђене) није још донета има се објаснити већ наглашеном околношћу, да смо на прагу доношења Грађевинског закона за град Београд, који у облику оквир-закона поставља сасвим нове норме за регулисавање свих питања из области уређења градова, села, као и насеља у опште. Сад је, рекли смо, тај Закон завршен, тако да ће и све уредбе ове врсте бити донете у складу са основним начелима које поставља поменути Грађевински закон. Али оно што је важно у овом случају, то је смишљеност одредбе коју је наш законодавац по предлогу Суда предвидео а према којој не само да треба уредити Београд, него се истиче и захтев с обзиром баш на потребе престонице и њене правилне изградње, да се и сва околина њена уреди, тако да би тај простор који долази под удар реформе ове врсте имао да обухвати сва насеља до Авале, У приближно истој даљини лево и десно, па чак и насеља преко Саве и Дунава, ово по-