Општинске новине

Страна 1310

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

следње у толико пре, јер исушивањем ритова ови добијају сасвим други карактер него што су икада раније имали. О овом последњем питању ја ћу нарочито писати. За сада бих убацио само мисао која до данас није дошла до изражаја, а то је неминовна измена у карактеру насеља на огромном простору између Земуна и Панчева и даље уз Дунав на делу који се сада исушује пружајући тиме могућност да се на томе исушеном делу створе не само невероватно повољни услови за све врсте пољопривреде, нарочито пак за исхрану и снабдевање Београда јефтиним намирницама, него, што је још важније, те исушене површине пружају могућност и за стварање релативно густих насеља. И ма колико ова насеља имала претежно аграрни карактер, бар за дуги низ година у првом периоду развитка, ипак се број становника на томе делу непосредне близине може попети на неколико стотина хиљада. Нагло увеличана насеља на делу исушених површина околине београдске биће јак извор за прираштај београдског становништва, па самим тим и за даље увеличавање Београда као вароши и престонице, која ће с те стране нарочито добити нове снаге и импулса. Важно је, веома важно да становништво које ће баш тај исушени део населити да оно буде безусловно регрутовано нз изразито националног елемента, што је један од важних услова за будућу снагу престонице па самим тим и државе. Но то је једно специјално питање о коме ћу други пут засебно говорити. За сада само истичем начелно његову велику важност, упозорујући и ' остале да о томе још сада озбиљно размисле. Уредба, коју помиње закон о атару општине града Београда нормираће, дакле, односе насеља у ближој и даљој околини наше престонице, на простору који је обележен приближно до Авале и даље периферијом чији би центар отприлике био Београд, тако исто одредиће „простор и начин пошумљавања околине Београда". Овим двема речима „простор и начин" правилно је постављен проблем на своје право место. Зауставићемо се пре свега, независно од те уредбе на питању- простора, а затим узећемо у расматрање сам начин пошумљавања. Раније у целокупној дискусији која је вођена по овом питању није дошла до јасног изражаја мисао о томе који се простор има пошумити. Бар у јавности није се чула реч о томе, при чему не могу а да не учиним нарочити комплимент Одбору за пошумљавање, који се је на јединствен начин, без. много дискусије и без икаквих самохвалисања бацио на посао пошумљавања и до сада дао изванредне резултате. Тај Одбор једини имао је у виду и пошумљавање ближе околине, у коме је смислу и делао за све време свога постојања. Али Одбор је био толико заузет пошумљавањем

непосредне близине Београда да му је у истини недост.ајало време па и могућност да се специјално позабави питањем разрађивања пошумљивања даље околине, за које сврхе у осталом није ни средствима изобиловао. Кад је ту скоро чувени француски професор шумарства г. Тесије био у Београду искористио сам прилику да чујем његово мишљење о простору где би требало стварати шуме у ближој и даљој околини Београда. Љубазношћу која је иначе својствена Французима, г. Тесије дозволио је да га читава два дана водам по околини Београда и да заједнички на лицу места одредимо просторе које би требало пошумити. Прво сам пустио г. Тесијеа, да ми он да своје мишљење, што је и учинио стручношћу којом се иначе одликује овај француски научник. Г. Тесије сматра да се не би морала пошумљавати околина Београда на начин што би се стварале густе шуме на једном простору, који би у форми перифериског појаса обухватио целу околину Београда и то без икаквих прекида. Он је мишљења да би било много боље и естетичније ако би се стварала тако звана шумска острва, ко.ја би у своме шареном сплету, а захваљујући постојању таласастих брежуљака који окружавају Београд, дала једну слику несравњене лепоте, поред тога што би се Београд и на тај начин стварно обезбедио пошумљеним просторима и заштитио од ветрова и других неугодности. Он је тако исто мишљења да се овај проблем друкчије не би могао решити него пошумљавањем површина у форми острва, тако да би та пошумљена острва могла бити и једно испред другог као и са свих других страна, са слободним просторима између њих, који би служили за саобраћај као и за насеља, према врстама ових. Професор г. Тесије у главном дели мишљење које сам и ја раније заступао у погледу решења ових питања а нарочито приближује се оном модерном схватању урбанизма за које сам се ја живо залагао и кроз „Савремену Општину" и кроз читав низ чланака посвећених питању савременог урбанизма. Овако замишљена шумска острва, растурена по целој периферији Београда и даљој околини, претстављају лакше и боље решење од онога које би обезбедило опасивање вароши шумским простором без прекида и на релативно великим површинама. Последње'решење могуће је тамо где нису у питању густа насеља, т. ј. где се не ради на пошумљавању околине градова него једино на великим слободним просторима, у крајевима непошумљеним, а нарочито на голетима којима изобилујемо у Далмацији, Херцеговини и Јужној Србији. Београд би, значи, добио велике шуме кроз та шумска острва и стварно обезбедио међупросторе како за насеља разне врсте тако исто и за саобраћај специфично градски, о чему се приликом решења овога питања