Општинске новине

Стр. 6

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

вању старих. То је за тренутак задовољило потребу, али не у свему и не онако како се мислило. Требало је доста материјалних срестава, и Општина, ма колико да их је имала, а није их никада довољно било, морала је доста улагати у изградњу престонице, коју је, после рата, затекла у веома бедном стању. Потреба школе полако се задовољавала, јер финансиска ситуација није дозвољавала да то буде брзо и одједанпут; ипак верујемо да ће Београд у сразмерно крагком времену, ако се овим темпом продужи радити на изградњи школа, доћи до потребног броја школа и до добрих школа, те да ће настава бити регулисана тако да нигде више не буде полудневна. Сад се већ зида школа у Шуматовачкој улици са 12 оделења, а решено је да се подигне школа и у улици Воје Илића са 12 оделења. На Теразијама се завршава зграда са 12 оделења, на Чукарици ће се отворити 8 оделења, на Топчидерском Брду ће се проширити на 6 оделења, на Душановцу се дозиђују још 2 оделења. Кад се овом дода још потребно зидање на Дедињу 8 оделења, код Мостара 8 оделења и на Гундулићевом Венцу 8 оделења, онда ће бити задовољене најнужније, али ни издалека не све потребе. Такав би пројекат дао могућности да се многе школе претрпане ђацима мало растерете, али ипак не би решено било питање полудневне наставе, јер би се она и даље задржала у многим оделењима. Учинило би се да се створе нови школски центри, ближи деци и подеснији за крајеве где још нема модерне калдрме и где би деца патила ако би школа била далеко. Пратећи прираштај становника, а и деце дорасле за школу, статистичари би могли да извуку правило и да предложе школском одбору и нашој Општинској управи да зидање нових школа врше с обзиром на тај прираштај и на густину појединих крајева и насеља београдских. Стога је веома потребно позабавити се тим проблемом и створити један просветни план рада, који би се имао изводити за идућих 10—15 година, али тако да се с личним променама у школском и општинском одбору тај план не мења. Наши просветни раденици не могу се пожалити да се о основним школама не води довољно рачуна. Општина београдска даје школама колико је потребно а вероватно је да ће и у будуће школи поклањати и већу пажњу. Гломазни школски апарат изискује и добар надзор и успешан рад и пуно издатака. Ако управитељи школа на време предвиде потребе својих школа и одговарајуће суме унесу у буџет, а те потребе не набаве, знак је да се са њихове стране о школи није довољно водило рачуна. Ове године у београдским основним школама има 6319 мушке а 5970 женске деце,

што свега чини 12289 деце. Прошле године их је било мање а свака година доносиће повећање броја школске деце. Ако би се о свој школској деци водило више рачуна тако да ни једно дете дорасло за школу не буде испуштено или пропуштено а да се не упише у школу, онда би број деце у школи био кудикамо већи и онда би се план зидања нових школа и дозиђивања старих морао другојачије преуредити. Данас је број деце по разредима овакав: у свима првим разредима има 1455 мушке, а 1338 женске деце; у свима другим разредима има 1804 мушке а 1672 женске; у свима трећим разредима има 1667 мушке а 1673 женске деце и најзад у свима четвртим разредима има 1393 мушке а 1287 женске деце. Према гоме у 1 разредима има 2793 деце; у 11 разредима има 3476 деце; у III разредима има 3340 деце и у свима IV разредима има 2680 деце. Сва ова деца поха1>ају школу полудневно, с изузетком 72 оделења, у којима је настава целодневна. Број свих оделења мушких и женских у Београду износи 277, а број учионица је 177. Са оволиким бројем учионица не може се, наравно, изводити редовна настава, јер ,је само у 72 оделења редовна настава а у 205 оделења настава се врши полудневно. Полудневна настава је једна пуна нередовност; она пресгавља више напора а мање успеха и за децу и за наставнике. Сем ових наставника у Беоду их има још придодатих овој или оној хуманој установи на рад, или су на раду у самом Министарству просвете. Како је данас у Београду свега 177 учионица, то је потребно за овај број оделења и наставника још најмање 100 учионица, па да се по свима школама, с оволиким бројем ђака, врши редовна настава. Са остварењем нројекта за зидање нових школа и дозиђивање старих, не би се ипак задовољила она потреба која сада постоји, јер би се на овај начин добило још 60 учионица, те би у још 40—50 остала полудневна настава. На тај начин нисмо опет скинули бригу која нам је наметнута, а што је главно изгледи су да се то стање неће убрзо поправити, јер се про.јектоване школе неће одмах подизати, нити ће, и ако се почну и брзо сврше, задовољити потребу с обзиром и на данашњи број деце као и онај увећани који ће доћи, задају нам још веће бриге. Питање узимања приватних зграда за потребе школа можда би се могло решити, али и оно преставља не само тешкоће у изналажењу подесних зграда, на згодним местима и са подесним двориштима, већ преставља и један осетан издатак за ОпштиН У> Ј е Р> У том случају, Општина, дајући кирију, даје доста и опет остаје без зграда; према томе Општина има више рачуна да подизање потребних школа учини из једног школског зајма а место што би давала кири-