Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 7

ју — новац употреби за амортизацију дуга. Можда би у та.ј зајам ушле и остале зграде за полицију и суд, за ко.је Општина данас издаје огромне суме новаца. Из овог кратког излагања о потреби подизање нових школа и отварања нових оделења могло се видети колико су Београду потребне школе ако се жели да се садањи број деце редовно обучава, а још више ако се жели обавезност наставе спровести на сву дораслу београдску децу за школу. Престоница мора и у томе предњачити. Стога држим да је неопходно потребно и о томе размислити. Место да нам школски одбори решавају о једном орману или о додељивању учитељских станова, морају узети у расматрање важније и крупније просветне проблеме наше престонице, а њих је тако много и тако актуелних да нам се свима намеће дужност да о свему што пре размислимо и што пре донесемо и одлуке. План тога рада и подизања основне просвете у престоници Југославије најпреча је брига, јер се ради и о здрављу и просвећивању хиљаде деце. У школском одбору седе културни људи и ми верујемо да ће они моћи све то уредити, те да Београд буде, у том погледу, на првом местту. Издржавање београдских основних школа је доста добро. Одређени буџет за школе не троши се цео, али то није кривица Општине већ оних који, склапајући буџет, предвиде многе потребе за школу и наставу, али све те потребе не набаве. Поред тога што то преставља немарност, преставља оптерећење буџета редовно, из године у годину, за исте ствари које су потребне, али се никако не набављају. Буџети се оптерећују, а школе, ипак, остају без наставних срестава и других потреба. Упоређујући број оделења, учител>а и трошкова, видећемо да су се увећања V школским буџетима кретала на више из године у годину са увећањем броја деце и наставника. Школским буџетом за годину 1873 потрошено је за школе 45560 динара, док је школским буџетом за издржавање школа у Београду у год. 1884-5 предвиђено 47.031,22 динара. Тада је била у Београду једна школа на 2218 становника или на 0.8 кв. м., 1 наставник на 772 становника; наставника са довољном спремом било је 40 а са недовољном 10. Школски буџет за 1930 г. износио је 0,105.539 динара а за годину 1931 предвиђено је за све школе 6,715.000 динара. Сума предвиђена за све школске потребе довољна је кад би се сва потрошила и кад би се буџет рационално искоришћавао, али се сва сума не потроши, нити се школе снабдевају по једном систему који би био практичан и користан. Општинским буџетом предвиђен је у Општини положај школског референта. Било је потребно увести то звање кроз бу-

џета, али је неопходно имати и лице које ће вршити тај посао. То би био онај функционер који би суд обавештавао о свима школским проблемима, које би требало изнети пред школски одбор. Он би се старао о свима потребама школа, он би предлагао суду шта треба набавити за школе, т. ј. шта изискује потреба наставе; ту би ишло старање о дечјим библиотекама и другом штиву, старање о екскурзијама за које би школски одбор одрећивао кредите, старање о фондовима, о школској сирочади, предлагање уџбеника школском одбору, потребне оправке по школама биле би његова брига. Деловођа школског одбора имао би административну страну школску, док би општински школски референт био референт Суда за све школске послове. На тај начин многи школски послови били би свршавани и брзо и на време, школе би биле уређиване и снабдеване тачно, имале би један музеј наставних срестава, из кога би кружила срества за све школе, било би потребних кабинета у свакој школи, те наше школе не би биле само излагаоница мапа и шрајберових слика, већ би имале и пуно других наставних срестава тако потребних свакој школи, а у којима данас оскудева свака школа. Набављање пројекционих апарата добра је ствар кад се уз њих комбинују потребне слике за поједине наставне предмете, али ако ти апарати стоје негде у ћошку, да по њима пада прашина, бачен је новац у ветар и настава је и даље остала на голом вербализму. Колико је у том погледу учињено напретка V настави може нам као пример послужити Бечка општина. На страну то што је она за своје граћане подигла масу станова, већ је она и за своје мале грађане — ученике — учинила много. Бечка школа је угледна школа ради које је Беч увек пун просветних раденика са стране, који је проучавају. На челу градског школског одбора стош, као претседник, енергични и вредни Ото Глекл. Својим радом, познавањем школе и њеног живота, познавањем потреба и циља школе, он је у Бечу засновао основну школу, која даје одличне резултате и ко.ја бриљира уређењем и сретствима. И издања за основне школе, којима руководи градски школски одбор, и стално старање о школи, деци и учитељима, и нивелисање програма и целокупног школског живота, казују нам да се на препороду основне наставе ради са системом и с пуно просвећене пажње, И Београд, као готово и цела земља, заплива сваке године, у почетку школског рада, V бирању уибеника ?а ћаке. То питање решавају на неким местима учитељска већа, на неким решавају сами управитељи или школски надзорници, на неким местима сами наставници, а на многим решавају личне сим:-;