Општинске новине

Стр. 10

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Што више тих склоништа, то мање беде и мање неприлика за наставу. — Живот школски је у истини један компликован рад, али тако пријатан и сладак кад се редовно и с размишљањем врши. За здравље дечје морају се искористити све мере које нам на расположењу стоје и сви напори који се могу употребити, јер се ради о будућности и здрављу оних који једног дана треба да у своје руке прихвате цео живот ове државе. Неопходно је потребно да се, зидајући нове школске зграде, школски одбор позабави детаљни.је питањем одељења за ручни рад мушки и женски. Без обзира хоће ли ручни рад бити предмет или срество уз друге предмете, мора се подвући неопходност једног модерно уређеног оделења, са потоебним алатима, за ручни рад. Увек и у слободним часовима и оним часовима кад има што да се уради, као објашњење предмету и настави, треба децу водити у радионицу. Пуно је користи од тога и на тај начин, поред других тако ефикасних, школа постаје радна, мила и блиска деци, те врши .један утицај и на душу дечју и на руку, око, и потстиче дечју окретност, умешност и лакше разуме* вање многих ствари. Играјући се у радионици, као од шале, деца науче многе ствари и то пријатно расположење буди интерес за настзву и школу. У опште нова школа, ако жели успеха у раду, несме никако бити без урећене радионице за ручни рад. Издатци на то ма колико били велики, никад нису велики кад се постигне један виши циљ: лакше разумевање. навика на рад и поштовање рада. И кад би се школски одбор постарао да још одмах отвори неколико школских радионица за ручни рад онде, где се за сада може, учинио би колосалну услугу настави и деци. Утицај непрекидног рада осетио би се брзо. У београдским основним школама нема ни једне урећене школске радионице за ручни рад. По ко.ји наставник ради с децом без много срестава и алата, али то 1*е тек почетак. Женски ручни рад се ради. У програму за основне школе био је уведен ручни рад, али је мало рађен. Та погрешка несме се више трпети у школи. Као што су уз мушке школе потребне радионице за ручни рад тако су уз женске потребне кухиње. У последње време отварају се разни курсеви за сеоске девојке на кошма изучавају ломаћинство, хигшену и друго. Важност те обуке, како за сеоске девојке тако и за варошке, је врло велика. Зашто се школи не би дало мало практичних послова, који имају непосредне везе са кућом и њеним животом? Зашто мале девојчице не би још у тим годинама ушле у тај домаћи посао и преко школе допуњавале своје знање и умење? То је и једна велика потреба да се наше будуће домаћице упуте у оном што ће

им доцније требати. На тај начин, и под руковођењем добрих наставница домаћинства, деци омили тај посао и неће бити случаја да женска деца уобразе — погрешно упућивана — да је отмено клонити се тих послова. Министарство просвете има сво.ју школу за спремање учитељица за домаћинство, па да би и сеоска и варошка женска омладина била што боље упућена у том послу веома је потребно уз основне школе имати и једно оделење за кухињу где би деца изводила практични рад V томе. На западу сам гледао потпуно урећене школе у којима су и кухиње за изучавање домаћинства, и веома сам био пријатно изненађен кад сам девојчице посматрао на раду. Онај рад, ону чистоту, оно >лажење у посао, искоришћавање ватре, гаса и електрике, савршено функционисање задивили су ме. Ту је потпуно комплетирана кухиња са свима потребама и ту се деца потпуно науче свему што им треба у том послу. Истина је да у њима, тамо, раде девојчице из више основне школе, али је то потребно завести и у основну школу, у толико пре што по наставном прогоаму имамо предмет поуке за домаћице. Нека у том обиму буде кухиња у школи, па је ипак добро и корисно. Ето 10ш једног поља и још једне прилике где би реч школског одбора требала да падне и да се почне оно што је школи и корисно и што је веома практично. Београд има и забавишта, али не онолико колико их треба и не онаква каква тпеба да су. Забавишта су у овим школама: у Палилули, школи Краља Петоа, Теразијској, на Сави, на Сењаку и на Савинцу. Свега у њима рали око 10 забавиља. Из реферата госпоће надзорнице, који је поднела школском одбору за град Београд, види се да се о забавиштима не води много рачуна, да нема.ју довољно дворишта и зеленила, немају подесних зграда и учионица, немају довољно наставних срестава, те се предлаже да се учини покушај са оснивањем добро снабдевеним забавиштима и са свима условима ко.ји се траже за егзистирање такве једне установе. У овим забавиштима ради се и по Фребеловом систему и по Монтасоријевом. Пре неколико година било је у Зап. Врачарској школи једно забавиште основано по систему Монтесори . То је забавиште престало радити и ако је отворено с пуно наде на успех. Оно је било смештено у једно] неподесно1 соби, није имало сталну наставницу, која би се одала том послу, и радила непрекидно по том систему. Нешто наставних срестава остало .је од тога забавишта, али леже неупотребљена. Уз сваку основну школу треба да буде и забавиште. Леца, чиш су родитељи свошм послом преко целог дана изван куће, морају ту бити збринута и забављана. Тек кад се они враћају са рада долазе по своје дете. Заба-