Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 11

вишта, поред забављања, морају имати једну улогу обданишта. Садања три београдска обданишта корисна су (два су приватна а једно је општинско). Ако би мала деца у тим забавиштима добила по чашу млека и парче хлеба за ручак или какву супу, не би то Општину стајало много, али би вршила према својим грађанима једну обавезу, која скида много бриге оним родитељима, који изјутра, одлазећи на рад, носе са собом и бригу шта ће од њихове деце бити преко дана, док су они на послу. Не може се све одједном постићи, али треба приступати овим питањима и решавати их постепено. За сада се мора тежити да се отвори што више забавишта; доцније се мора гледати да се за забавишта створе засебне зграде и најзад не би се погрешило кад би се код пројектованих дечјих игралишта удесиле и зграде за дечја забавишта. Колика је важност забавишта у једном великом граду не треба на овом месту ни говорити; она духовно развијају децу, шире им хоризонат престава, забављају их и помажу родитељима у извођењу деце, нарочито онима који су обавезни, преко дана, каквом дужношћу. Настојавање школског одбора да Београд добије и добра забавишта и спремне и вредне забавиље престављало би жив интерес за што интензивнији школски живот и напредак наставе и деце. 11о великим, а често и мањим, градовима запада врше се опити по појединим оделењима. Те опите врше заједно и практичари и теоретичари. Из тих опита добијају се корисни закључци, који служе као база за даљи успешан рад са овом или оном врстом деце. Тако су постали разни системи у васпитању и настављању; они су на пракси испитани и показали добре резултате. Манхајмски систем, Далтонов, Монтесоријев и др. дају нам пуно доказа како се у тим пробним оделењима долази до извесних резултата и до једног правца настављања било абнормалне или нормалне деце. Наша престоница треба да има та т. зв. пробна (покусна) оделења за која треба да ангажује најбоље наставничке снаге и нојбоље теоретичаре педагошке. Испитивањем, комбиновањем, нарочитом наставом и нарочитим програмима дошло би се и до резултата. Боље је утрошити и доста новаца и доста рада и снаге но допустити да нам ма и једно дете пропадне за наставу у ма ком било облику. Пуно је у Београду деце која требају нарочиту наставу, извођену по нарочитом систему, пуно је оне деце која због својих наследних особина треба да буду особено поучавана, пуно је деце која се морају издвојити у нарочите групе и предати нарочитим наставницима. Експериментисање с том децом и посматрање те деце на раду дало би пуно драгоцених резултата и психологији детета и настави. Можда деца

и нису крива да буду напуштена; социјална правда тражи да се друштво, држава и општина о сваком постарају. И у развитку школства у Београду надлежнима ће допасти још једна, у истини хумана дужност, постарати се о отварању пробних оделења. То је потреба која ће се, кад тад, морати задовољити. Када би један странац дошао у Београд и зажелео да види коју нашу основну школу, да се заинтересује за сва оделења у њој, тешко да би знали у коју би га школу одвели. Све наше школе зидане су у журби да се задовољи насушна потреба, све су оне зидане да даду голе учионице, које ће примити и већи број ђака а при том зидању није се пазило на све оне потребе које се појављују у савременој настави и васпитању. Принципиелно све школе морају бити добро уређене, али морају бити и угледне и са свима оним оделењима која су потребна целокупној настави. Најзад престоница мора имати такве школе и с тога да би просветним раденицима, који у престоницу долазе, показала примером какве школе треба да су и да би они стекли по.јам о томе како се подижу и шта све треба да имају модерне и угледне школе. .Једној модерној угледној школи принадлежи пуно оделења, сем оних за учионице. У Прагу (Масарикова Школа) и у Потсдаму имао сам прилике да видим угледну школу. Обе су зграде на великом простору са потпуно уређеним двориштем. У једној тако уређеној школи у Брну у дивно уређеном дворишту израђена је карта Чехословачке, те је деца (доста велику) стално имају пред очима; карта је израђена од глатких опека. Ни у једној горепоменутој школи не изостаје цветни врт а обе имају дивне сале за састанке, за соколске и гимнастичке вежбе, за позоришне преставе, за састанке родитељске, за преставе које родитељи дају својој деци и деца својим родитељима, за биоскопе и за све јавне скупове због деце и за децу; оделења за наставна срества, специјалне слушаонице, мрачне коморе, за биоскопе и пројекционе апарате, радионице за ручни рад најлепше уређене, оделења за цртање, кухиње за вежбање женске деце у кувању и т. д. Ући у једну такву школу права је милина. И наставници и ученици осете се снажнији и задовољнији. Намештај по шко> ли и свима оделењима је и најбољи и најпрактичнији. У школи у Потсдаму је чак и једно оделење за велосипеде, којима многа деца долазе у школу; сваки од њих има своју преграду и нумеру. Ходници тих школа престављају изложбу уметничких слика — слика потребних за објашњење много које чега у настави. По ходницима су такође удешене чесмице за воду, изведене на један скроз хигијенски начин. Пазило се на сваку ситницу и