Општинске новине

Вуро Бањап, помоћник шефа Статистичког отсека 0. Г. Б.

Проблеми пекарница — ИскоришКавање тековииа савремене тежнике не води неминовио каииталистичкој ироизводњи хлеба —

Модерно доба, — са својом слободом рада, законима о заштити радника и техничким напретком — довело је до револуције у свима гранама производње. Свима занатима, неком пре неком после, запретила је опасност од индустријске производње, од концентрације предузећа помоћу великих капитала. Претресан је проблем у научним и практичним расправама, да ли је више у интересу друштва убрзати тај процес индустријализације, без обзира на пролетаризовање и пропадање занатлија, или је боље успорити га, помоћи занату да се одржи, или бар да се полако и без потреса ликвидира. Ни теоријски проблем није решен. Свака идеолошка струја решава га друкче, према класним интересима својих присталица; свака држава, према својим специјалним приликама, нормира развој у једном или другом правцу. Тенденција индустријализације и концентрације предузећа побеђује, али не са истим темпом на свима подручјима производње; а има заната који, због особите врсте својих производа, успешно конкуришу фабричким производима, било што се ручна израда, по свом квалитету, не може никад потпуно заменити машинском, било што и мања и средња занатска предузећа могу да се користе техничким напретком због јефтиноће машина. У овом другом случају врши се индустријализација, али не и концентрација предузећа. Ово је свакако за друштво најповољнији случај, јер се задовоље и модерни услови производње и сачува се велики број независних привредника. Тај проблем појавио се, са проналаском машина за прављење хлеба, и код пекарског заната. Ту се појавио најдоцније, тек пред крај прошлог века, јер су тада ушле у употребу машине, нарочито машина за мешење хлеба. Све до осамдесетих година XIX века хлеб, као и остали производи од брашна, произвођен је на старински начин, као што су

производили још сгари Египћани, и као што се и данас производи по заосталим земљама, и по селима. Није никакав напредак учињен чак ни у правцу замењивања старих фуруна. — које се ложе директно дрветом, — савршенијим фурунама са индиректним ложењем. Од то доба почиње у свима напредним земл>ама нагло усавршавање пекарског заната: машине све више замењују занатски ручни рад, модерне фуруне са ложењем споља и са једноличним загревањем помоћу цеви потискују старе, велика капиталистичка предузећа боре се да прогутају мала. Међу занатлијама настаје паника, боје се пролетаризације; траже заштиту од државе, дижу вику против машина као против ђаволских изума, шире гласове како хлеб спремљен машинама није никад онако укусан и здрав као онај који они и њихови радници умесе рукама. Али су машине ипак побеђивале. Продрле су најпре у капиталистичка велика предузећа, па после постепено у средње, а затим и у мале пекарске радње. Оне су чиниле да се на лак начин задовоље хигијенски услови, доносиле су велике уштеде у времену и радној снази, стварале код потрошача веће поверење према чистоти и здравствености хлеба. Просечно мала цена тих машина омогућавала је и власницима мањих пекарница да их набаве, и да тако успешно конкуришу фабрикама хлеба. Данас се у великим варошима у Немачкој, са врло малим изузецима, и у најмањим пекарницама налази бар која машина, у првом реду машина за мешење хлеба. Јефтина електрична струја, која се троши само док машина ради, допринела је знатно овој победи машина у малим радњама. Али, што је и за нас врло важно, машине у пекарским радњама нису, као у предузећима друге врсте, довеле до концентрације предузећа, нису ни ослабиле, а камоли уништиле мала и средња предузећа. Тенденција