Општинске новине

Стр. 28

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

тинији него нарочити продавачи, и који служе истовремено и за производњу хлеба и за одржавање чистоће у просторијамд. Непосредни саобраћај између произвођачз п потрошача у пекарском занату пружа велике користи малим и средЊим пекарским радњама, ствара им извесну врсту монопола на оближњем локалном тржишту, и омогућава им да успешно конкуришу фабрикама хлеба. Већу чистоту радионица и особља, која влада у фабрик^ма хлеба, муштерија не види, па и не води о њој много рачуна. Њему је пријатније кад се може лично уверити да је хлеб свеж. Много већу опасност за мале и средње

пекарнице чине велике пекарнице нотрошзчких задруга, него приватне фабрике хлеба, јер пекарнице потрошачких задруга имају осигуране муштери.је, искористе за продају хлеба већ постојеће продавнице задруга, и тако отимају приватним пекарницама велик број муштерија. Али и ове пекарнице потрошачких задруга троше много на продају хлеба, и немају ону предност директног контакта са потрошачима. Ни у једном месту нису оне успеле да сасвим униште приватна пекарска предузећа, него само да смање њихов број. Мање пекарнице имају и то преимућство што употребљавају јефтинију радну снагу; ту раде обично чланови породице, који не само што раде јефтиније, него их веже за посао и непосреднији интерес, па раде интензивније. Мање и средње пекарнице искористе боље и шегрте, којих у фабрикама хлеба мало има, или их никако нема. Фабрике хлеба по-

кушале су да, згодном поделом рада при справљању хлеба и пецива, употребе за извесне простије фазе производње неквалификовану радну снагу, али нису у томе успеле. Показало се да се неквалификована радна снага може корисно употребити само за грубље послове, као и за пренос и продају хлеба. Статистичка истраживања др. Валтера Бадтке-а („Развој немачког пекарства") и Ериха Шмидта „Велико и мало предузеће у берлинском пекарству") доказала су да су се мале и средње пекарске радње одржале у конкуренцији са великим капиталистичким пекарским прсдузечима, и то у Немачкој где је капиталистичка производња највише раз-

вијена, и у Берлину, који је, као главни град, најпогоднији за капиталистичку концентрацију производње. Опадају само стално радње у којима ради сам сопственик, без помоћног особља; основни и обртни капитал за пекарнице велик је толико, да промет који омогућава само једна радна снага није довољан за амортизацију и камате уложеног капитала; а у већим градовима нарочито велике кирије намећу потребу да се просторије искористе што рационалније, што је нарочито згодно код пекарског заната, јер увођењем двојице до двојице помоћника не треба проширивати предузеће ни улагати нови капитал. Рад са машинама, који се све више намеће, претпоставл^а увођење помоћне радне снаге у пекарнице, јер машине не може довољно да искоришћује само једна особа, која мора да води целу радњу. Пропаст ових најмањих пекарских радњи не значи никакву штету за дру-

Једна пећарница у Србобранећој у л - : Амурлук са оетабом