Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 29

штво, како сматра др. Бадтке, јер су баш њихови сопствеиици вршили несолидну конкуренцију и рушили боље ситуиране конкуренте, обично на рачун својих кредитора, који су најзад морали да их стегну за гушу. Боље је имати мањи број самосталних привредника а добро ситуираних, него велики број а сиромашних. Сопственици ових малих пекарница живели су обично бедније него квалификовани радници у већим пекарницама, и нису значили никакву добит за друштво. Осим тога, многи од тих мајстора нису пропали. Који је од њих био способнији, успео је да прошири своју радњу и да је прилагоди савременим захтевима производње. Др. Бадтке је доказао да велика пекарска предузећа у Немачкој нису смањила број солиднијих мањих и средњих пекарница, него се тај број повећава сваке године. Мала предузећ? јачају и проширују се. „Пораст већих малих предузећа и средњих предузећа потиче у главном отуда што су се многа мала предузећа развила у више класе предузећа, нарочитом техничком и трговачком способношћу занатлије, његовим разумевањем жеља и укуса публике, итд." Ово.ј способности пекара да се одрже и развију придаје др. Бадтке већи социјалнополитички значај. У њима се образује средња класа између радника и предузимач-", код које нису интереси послодавца и радника у непосредно.ј супротности као код реликих предузимача, јер сопственици пекарница имају исти живот и исто образовање као и њихови радници и раде са њима заједно. Концентрација пекарског посла врши се, према испитивању немачких научника, у поавцу средњих пекарских предузећа, а не у правцу тдиновских фабрика. Средње пекарнице могу да искористе све техничке предности великих предузећа, а да не изгубе предности малих предузећа, које даје непосредни контакт са муштеоијама и јефтиније искоришћавање радне снаге. особито чланова поролице и шегрта. Хигијенски услови могу у овим соедњим пекарницама бити потпуно задовољени. тако да не мооамо, једући хлеб, мислити на ону изоеку Карла Маркса: „У Библији сто|'и додуше да ће човек јести хлеб свој у зноју лица ^вога, али нигде не стоји да ће са хлебом јести и зној пекарског радника". Мала поедузећа још увек доминирају и V највећим ваоошима, и по свом броју и по броју радника у њима запослених, и дају основни тон карактеру пекарства. Тако у Берлину. према испитивању Ериха Шмидта, од највећег значаЈа су мала пекаоска предузећа са 1 до 5 помоћника (калфи и шегрта). На дан 1 1 'ануара 1928 отпалало је на мала предур-ећа, — и она без помоћног особља, и она до 5 помоћника — 96.8% од броја пекарница, и 83.88% огт броЈа помоћника; на средња предузећа (од б до 20 помоћника) 2,89% од броја

предузећа, и 9,88% од броја помоћника; на велика предузећа (са преко 20 помоћниха) 0,31% од броја предузећа, и 6,24% од броја помоћника. „Према томе је статистички доказано, ■— закључује Ерих Шмидт — да од целокупног броја предузећа као и особља запосленог у њима сувише велики број отпада на мала предузећа." Да би се видела нагла победа машина у пекарским предузећима, изнећемо развој машинских пекарница у Берлину, према г. Ериху Шмидту. 1908 било је у Берлину само 43 машинске пекарнице, 1913 г. већ 198, 1920 г. попео се бро.ј на 887, а 1 јануара 1928 статистика показује велику цифру од 2.769 машинских пекарница са електричним погоном, дакле 7.2% од свих пекарница. Значи да је број машинских пекарница од 1913 порастао за 644 пута. У процентима изражено, 1908 г. служило се само 1,36% пекарница са машинама, 1920 г. 26%, а 1928, као што смо видели, 72%. Нема тачне статистике о томе како су машине распоређене на поједине класе пекариица. Али је сигурно да су сва велика пекарска предузећа снабдевена машинама, и то са машинама свих врста. Исто тако средње и већина малих пекарница, у којима су запослени помоћници, раде са машинама. Ручне су пекарнице само оне у којима ради сам сопсгвеник, и мали број пекарница са помоћним особљем. Фабрике хлеба су и пре рата радиле машинама, па је пораст машинских пекарница извршен на рачун средњих, а у последње доба и малих пекарница. Предвиђа се да ће ускоро све пекарнице у Берлину бити машинске. Овде се у првом реду узима у обзир машина за мешење хлеба, као најважнија. Машина која даје хлебу жељену форму (округао хлеб или „векне") налази се само у великим и неким средњим пекарницама. Овакав разво.ј је, са малим изузетцима, у свима великим немачким градовима, и он се може сматрати као природан. Карактеристичне изузетке чине Хамбург и Беч, где се извршила нагла концентрација предузећа, тако да фабрике хлеба, потрошачких задруга и поиватних капиталистичких предузећа, снабдевају највећи део становништва, и оста вља.ју врло мало муштерија малим и соедњим пекарницама, ко.је су у главном упућене на справљање финог пецива, а и ту им фабрике конкуоишу. Пео Беч због тога има око 580 пекаоница на 2 милиона становника, на једну пекарницу отпада дакле 3.450 становчика; цео Хамбуог игла нешто преко 320 пекарница на 1.280.000 становника, на једну пекарницу дакле отпада 3.785 становника. Берлин међутим има 3.862 пекарнице на 4,216.878 становника, дакле на пекарницу долази само 1.092 становника. Овај развој пекарског заната у Берлину, као и у већини немачких вароши, може се