Општинске новине

Стр. 30

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

сматрати као најздравији и у социјалном погледу најидеалнији. Он доказује да увођење модерних пећи и машина у пекарнице, њихово потпуно прилагођавање захтевима хигијене и модерне технике, не значи уништавање малих самосталних привредника у корист капиталиста. Можда чак овакав развој више задовољава захтеве хигијене него развој у Хамбургу и Бечу у правцу циновских капиталистичких пекарница, јер је хлеб при транспорту, при утовару и истовару, ма како се пажљиво то вршило, изложен прашини и бакцилима, који су још опаснији од нечистоће која настаје при справљању хлеба, пошто ватра при печењу уништи бар бакциле. А мале и средње пекарнице не транспортују хлеб на толике даљине, као велике фабрике.

Пећарница у Узунмирћовој ул. бр. 2: Стан за шегрте.

Било је потребно да се ово питање расветли сад приликом регулисања производње и продаје хлеба у Београду. Последњи преглед пекарница у Београду показао је да се морају предузети радикалне мере у правцу побољшања хигијенских услова производње и продаје хлеба. Морају се предузети мере одозго да се пекарима наметну и тековине модерне технике, савршене пећи и бар најпотребније машине за справљање хлеба, и солидно изграђене и уређене просторије, и чистота радника. Не би било ни мало згодно за наше прилике препустити да се то усавршавање изврши само од себе, конкуренцијом, као што је извршено у великим европским варошима. Па и тамо су се власти мешале у регулисање производње и продаје хлеба, примењујући закон о радњама, законе о заштити радника и разне хигијенске прописе. Треба пронаћи природну тенденцију развоја и убрзати је прописима и надзором власти. У томе ггравцу крећу се све намере и планови Суда Општине града Београда.

И овом приликом појавиле су се две крајНзе струје у нашој јавности: једна реакционарна, која је против сваких рефорама, јер се боји да ће нове мере онемогућити мале цекарске радње и фаворизирати капиталистичка хлебарска предузећа, у ком би случају од производње хлеба живео само мали број капиталиста; и друга која тражи да се баш повлашћују фабрике, да се дају концесије за подизање таквих фабрика, јер ће онда потрошачи добити и јефтинији и здравији хлеб. Прва мисли да се бори за занатлије, као потребан средњи сталеж у нашем друштву, друга мисли да се бори за потрошаче. Ни једна ни друга није у праву. Мере које ће предузети Општина и Управа града Београда неће онемогућити рад солидних занатлија-пекара, него ће само онемогућити оне мурдаре, који са неколико хиљада динара подигну пекарницу, и са малим трошковима производње сузбијају солидне и економски здравије пекаре. Не сме се ником дозволити да се богати на рачун здравља, укуса и кесе потрошача. Свако самостално вршење заната претпоставља, поред стручне спреме, и довољан претходни основни и обртни капитал за уређење радње према законским прописима и потребама посла. Тек од тога нивоа настаје слободна утакмица. Али се не смеју постављати ни већи захтеви него што траже интереси потрошача и природа самог посла. Не би било ни праведно ни по друштво корисно да се фаворизује капиталистичка производња хлеба, да се дају нарочите концесије појединцима за подизање великих фабрика само зато да оне продају хлеб који грош јефтиније. Јер је тешко веровати да би таква предузећа, кад би сузбила све остале пекарнице и остала без конкуренције, испуњавала савесно своје обавезе. А и кад би испуњавала, није препоручљиво да се вештачки руши, без потребе, један велики број занатлија-пекара, који су у стању да се прилагоде савременим захтевима производње и продаје хлеба. Ако треба давати концесије, онда их треба давати свима који испуњавају те савремене захтеве. За те концесије могу, с правом, да се вежу и обавезе јефтинијег продавања хлеба и пецива. НАПРЕДАК ПЕКАРСКЕ ТЕХНИКЕ Напредак технике при справљању хлеба састоји се пре свега у модерним пећима, које замењују старе пећи са огњиштем од цигаља и иловаче. Те старе фуруне, какве се још увек налазе у Београду у огромном броју, ложе се дрвима директно, радници ко.ји мећу хлеб у фуруну изложени су јари и добивају лако запаљење очију. Пећи држе врућину само колико је потребно да се испече једна „фуруна" хлеба. За сваку нову „фуруну" потребно је ново ложење.