Општинске новине

Стр. 34

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

рада озакони 23 новембра 1918. Доцнији закон о заштити радника, који је изгласан у парламенту, садржи исто тако одредбу о забрани ноћног рада у пекарницама. Други успех радника био је завођење потпуног недељног одмора. То је исто тако озакоњено поменутом уредбом од 23 новембра 1918. Ту је заведен непрекидни одмор од 36 часова у недељи. Нови закон о заштити радника примио је у главном ову одредбу, али са извесним изузецима; тако у случају припремних радова и справљања и продаје посластичарске робе која се лако квари (све одредбе важе истодобно и за пекарнице и за посластичарнице, које су у Немачкој много тешње везане него код нас). Трећи успех радника био је када је после рата прокламовано опште осмочасовно радно време у Немачкој. (Још 1913 законом је утврђено максимално радно време од 13 часова дневно). Али се брзо увидело да се осмочасовно радно време не може стриктно спровести у свима радњама. Зато већ наредба о регулисању радног времена од 21 децембра 1923 дозвољава, у одређеним границама, да се радно време регулише тарифним уговорима између радника и послодаваца. Закон од 16 јула 1927 отступио је од буквалног осмочасовног радног дана, и дозволио је да се часови из дана одмора накнаде дужим радом у радним данима. Тако је заведена радна недеља од 48 сати, на тај начин што се крајем седмице, нарочито у суботу у вече, дозволило радно време дуже од 8 часова. Али радни часови целе седмице не смеју прећи број од 48. Радна недеља од 56 часова дозвољава се само у случају када је утаначена тарифним уговором, споразумно између гпупе радника и групе послодаваца. Стање пекарских радника у Немачкој, нарочито у Берлину, побољшало се и у другим правцима. Они су боље награђени него пре рата. Према статистичким подацима, износила 1 "е просечна надница пекарских радника у Берлину при радној седмици од 54 сата у 1913/14 год. око 30,24 РМ, прерачунано на радну седмицу од 48 сати дакле 26.88 Рајхсмарака. Просечна надница пак у 1928 год. износила је 51,90 РМ. То износи повећање од 94°/о. Индекс коштања живота у Берлину био је у 1928 год. 143,2% изнад индекса предратног времена, дакле за неких 50 процената нижи него индекс надница пекарских радника. Укидањем ноћног рада, скраћивањем радног времена и завођењем недељног одмора у пекарским радњама отклоњени су у великој мери узроци за становање и храну помоћног особља у кући са мајстором. Док је то пре рата практиковано у огромном броју, да би радници били увек „при руци", после рата се тај обичај у Немачкој све више напушта. Према статистици од 1920 г. станује и

храни се ван мајсторове куће 72% калфи, а оних 28%, који су се још задржали код мајстора (у већем броју на храни него на стану) сачињавају нежењене калфе чије породице нису у Берлину, који дакле радо пристају да се сместе код мајстора. И они су независни, могу да узму себи стан и храну ван мајсторове куће кад год хоће, не напуштајући посао у радњи. Нису изложени дакле немилосрдној експлоатацији, као њихови другови пре рата. Изласком испод мајсторовог крова, из његове породице, пекарски радници постају независнији, мање су изложени експлоатацији, гладовању и становању по прљавим и хладним буцацима. Зато се развој у том правцу сматра као још једна важна добит за раднике. Шегрти станују и хране се још увек, и у Берлину, већином код мајстора. Али се и њихов положај знатно поправио. Г. Ерих Шмидт описује овако положај шегрта у берлинским пекарницама: „Шегрт има нарочиту важност у пекарском занату. На њему се заснива будућност заната, и зато су му одувек, нарочито напреднији мајстори, поклањали особиту пажњу. Он ће доцније постати помоћник и можда једном мајстор, и треба га на време спремити за то. Шегртски уговор није раднички уговор, како су га пре рата, а многи ма.јстори још и данас, обележили прекомерном експлоатацијом. То је уговор о васпитавању. Мајстор је обавезан да шегрта обучи, а овај је дужан да признаје свог мајстора за васпитача. Уложено је много труда, нарочито од стране радничких организација, да се шегрту створи могућност што ширег теоретског и духовног образовања. У спорту и друштвеним састанцима гледале су се нове могућности да се прошчри хоризонат шегрта. Стварани су нарочити децернати за шегрте. Поред тога водило се рачуна да у шегрте ступају само здрава и за пекарски занат телесно способна лица. За примање у шегрте потребно је лекарско уверење од лекара кога означи пекарско удружење. Пројектовани су и нарочити испити, где би се више истраживале духовне способности. Све ове мере иду за тим да се омогући стварање способних помоћника и евентуалних, допни.је, самосталних мајстора, за које је потребна извесна и стручна и трговачка поипрема. У тако васпитаном сталежу мајстора гледа се на.јјаче оружје у борби против великог предузећа". ПОТРОШЊА И ЦЕНА ХЛЕБА. Количина производње хлеба у пекарницама не зависи само од броја становништва, него и од распрострањености домаће производње хлеба, као и од начина исхране.