Општинске новине

Др. С. Раизин, Шеф Јавне Хигијене О. Г. Б.

Београдско сметлиште — Поводом чланка г. Др. Брајовића —

Др. Брајовић је својим чланком у прошлом броју „Београдских општииских новина" без сумње добро испунио свој задатак, да тачно регистрира и да проучи реално стање хигијенско-социјалних прилика београдског сметлишта. Писац тог чланка је ушао у суштину проблема и донео интересантне податке, осветливши живот забаченог, за свакога, непривлачног и жалосног кутка Београда. У излагању аутора заиста постоји неколико момената појачано импресионистичких, који су никли из повећане осетљивости младог лекара, који је тек додирнуо реалну коњуктуру социјално-хигијенских односа и прилика. Циљ чланка и целог испитивања није се састојао у томе, да ма коме замери или ма кога критикује, јер све што је изложено горе постоји не само у Београду, већ скоро свуда, где нема хармоније између развитка хигијене градова и процеса урбанизације, и где комунална хигијена природно заостаје. Постоји низ градова са сличним, или чак много горим приликама на сметлишту, и то по целој организацији избацивања ђубришта. Често су ове „живе ране" градова дубоко сакривене, па их странац и путник не примећује. Често се такве социјално хигијенске незгоде прећуткују, и ако ова патолошка гнезда постоје, са свима штетним последицама по становништво. Интерес, који у последње време Београд поклапа проблемима хигијене, изнео је питање сметлишта на дневни ред. Отварање ове дискусије у најпозванијем органу, у „Београдским општинским новинама", претставља већ један значајан успех, који ће, надамо се, донеги у најближој будућности једно рационално решење овог насушног проблема. Изношење овог питања на јавну дискусију везано је са ризиком неправилног тумачења проблема, јер констатација антихигијенских прилика, створених у низу година, често

даје материјала за површне кригичаре рада садањих надлежних установа. Нагомилавање ђубришта у кругу београдских насеља није данашњег датума; оно се практикује већ од када постоји организација изношења ђубришга. Организација овог посла постепено је еволуирала и усавршавала се до данашњег времена. Техника и организација скупљања и изношења ђубришта, захваљујући енергији и раду Чистачког одељења и Возног парка, знатно је последњих дана коракнула напред у хигијенско-техничком погледу за неколико последњих година. Одмах по ослобођењу, организована је чистачка колона са задатком да скупља и износи кућевно и улично сметлиште, да чисти и полива улице и води надзор над чишћењем фекалија. У почетку овај посао вршен је примитивно и нехигијенски. Вођење овог важног посла поверавано је нестручњацима, а особље је било необучено, тако да су тадање хигијенске прилике у граду биле поражавајуће и, природно, овакав рад изазивао је честе буре у Општинском одбору и протесте грађана у јавности. И кућевно и улично ђубриште скупљано је тада или у небетониране јаме, или на гомиле, или у дрвене сандуке. Гомиле, јаме и сандуци стајали су у двориштима, на тротоарима, претресани од домаћих животиња, а и сиротиње, који су развлачили и растресали сметлиште, прецосећи заразу на грађане и у домове. Сметлиште се скупљало у обична, незатворена кола за скупљање са сточном запрегом, и то једанпут месечно, вилама и лопатама, растресајући га и загађујући ваздух и околину. Улице су се тада врло ретко чистиле, а прање није ни постојало; јер су готово све оне биле калдрмисане на турски начин, и због тога их није било могуће прати. Возове и справе за скупљање и чишће-