Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 37

ње кућевног и уличног сметлишта израђивали су и оправљали тада само приватни мајстори. Све је ово било пре непуних осам година ... Општинска Управа у 1922 увидела је, да хигијенске прилике у Београду треба поправити и да чишћењу града треба поклонити већу пажњу. Она је тада набавила неколико аутомобила за изношење сметлишта, и аутомобилских поливача за улице. Упоредно са овом набавком, а да би рад на чишћењу града био осигуран, а возови увек исправни, тадања Општинска Управа оснива Возни парк са најпотребнијим радионицама. Одмах се осетило да је рад на чишћењу вароши много бољи. Од овога времени Возни иарк се стално повећавао; организоване су и нове радионице, набављени нови возови и справе за чишћење града. Данас за чишћење града постоји модеран алат и потребне сираве за рационално обављање овог важног посла. О овим техничким справама и средствима писано је у ранијим бројевима „Београдских општинских новина". Ипак, у целој организацији још има извесних важних недостатака, које би требало што пре уклонити. На првом месту осећа се насушна потреба у нормирању законским прописима целе процедуре скупљања и изношења кућевног и уличног ђубришта помоћу детаљног правилника. Пројекат овог правилника је већ израђен од стране Хигијенског отсека и Вознога парка, и он обухвата и нормира сва питања око одржавања чистоће града, почевши од типова и димензија канти за кућевно и улично ђубриште, њиховога места, у дворишту и на улици, до забране пљувања и разбацивања свемогућих отпадака по улици. Правилник регулише питања почевши од распореда времена чишћења домова, улица, пијаца и скверова до надлежности појединих општинских органа. Као што видимо, организација службе око скупљања и транспортовања сметлишта у Београду, почевши од домова и улица до главног сметлишта већ је у својој завршној фази. Последња тачка, т. ј. уређење главног сметлишта још није решено. Читав проблем налази се на истом примитивном ступњу, на коме је био и пре много година. Решење проблема сметлишта мора базирати на хигијенским и економским принципима. У интересу. здравља становништва главно сметлиште мора бити довољно удаљено од насеља и од саобраћајних линија, а у исто време смештено тако да не инфицира површинске и подземне воде. Полазећи од овог принципа требало је одавно преместити београдско сметлиште са старога места (код Милетићеве и Радничке улице) на друго место, удаљено на неколико километара од насеља. Ово решење је изгледа и сувише про-

сто, и на први поглед садање стање сметлишта могло би се протумачити као резултат немарности или отсутсва добре воље код надлежних. Међутим премештање сметлишта ван насеља захтевало би израду нарочитог, модерног пута од неколико километара, што би већ коштало више милиона динара. Са смештањем сметлишта ван Београда било би потребно одмах повећати трошкове за бензин, мазиво и др. приликом даљег транспорта. Исто тако било би потребно знатно повећати број саобраћајних средстава. Дакле, за решење овог питања, на овакав начин, није довољна, само добра воља већ су потребни знатни новчани издатци. Друга варијанта решења тог проблема, која се сама намеће, то је транспортовање градског ђубришта низ Дунав. Ова варијанга се проучава, али и она захтева, без обзира на јевгиноћу транспорта низ воду, велике новчане издатке и организацију сасвим нове службе за транспортовање водом. Напредак санитарне технике, која је у служби за здравље човечанства већ дала СЈајне резултате, пружа и у гштању уклањања градског сметлишга нове методе решења проблема. Низ европских и велики број америчких градова већ је решио питање уклањања ђубришта на рационалној бази : сагоревањем и утилизацијом сметлишта. Постоји неколико система и типова за сагоревање који на различите, себи само својствене начине, решавају тај задатак. Познате су: америчка фирма Н1епап ; енглеска фирма НогзГаП апс! 81егНп§; тип ХУагпег, тип Мап1оуе е1 АШо1, Негће1:2, тип Бох и др. Модерни заводи овога типа служе се аутоматским сортирањем различитих врста ђубрета, на пр. електромагнетским одвајањем гвожђа, аутоматским проветравањем материјала и пречишћавањем ваздуха кроз електрофилтрове, стерилизацијом предмета, који се дају искористити, пресовањем метала и т. д. Услед механизације читавог посла око сортирања, спаљивања и прераде ђубришта инсталације овог типа са хигијенског гледишта су безпрекорне. Али, поред хигијенске стране проблем сагоревања ђубрета садржи у себи, не мање важни и економски моменат, који изискује минималну потрошњу материјала за гориво и максималну количину утилизираног материјала. Изгледа да је тип пећи НогзГаИ најповољније решио ову задаћу. Овај тип користи се при сагоревању принципом форсиране вентилације, која даје могућност употребе исушеног ђубрета помоћу ге вентилације, као горива, и искоришћења калоричне моћи ђубришта ас1 тахшиш, јер се спаљивање обавља без икаквог смрада услед потпуног сагоревања органских материја и њезиних гасних продуката. Уштеда у