Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 51

већем. Нарочито су се развиле дугачке авеније поред обала мора, језера и великих река. Коск Сгеек Рагк у МазћЈп§1оп-у је ваљда најлепши парк због тога у 1Ј. 8. А. Дугачке Рагк-\уауз, авеније које воде или обилазе око њега, необично су успеле ствари. ОгеаЈег Воз!оп има најбоље уређени парковни систем на свету. Амсриканци нарочито настоје да сачувају што више слободних површина око својих градова. „Рагк тоуетеп!" стално напредује и здружује се са покретом који тражи слободне површине за споргска игралишта. Статистички подаци су врло занимљиви, али би нас одвели далеко.

Није без интереса да додирнемо питање уређења Општинских Управа у 1Ј. 5. А. Као феде-

ници централне управне власти по некад преузму места код општинских власти (у Француској кад се претседник општине либи да изврши какво наређење, префект, који је претставник централне управне власти, има право да издаје општинска наређења). г _А да би се сад све то довело у равнотежу, законодавац даје широки делокруг рада општинским управама, позивајући их да узму удела у свима локалним питањима. Стање у 0. 5. А. је другојачије, јер локалне управе не зависе од државне централне власги, већ од воље самих грађана који имају право да администрирају и да управљају самим собом. Наравно да централна управна власт врши извесан надзор над општинским управама, али Американци не би пристали да им се претседник општине ни у најгорем случају замени каквим државним чиновником. Међутим, баш због тога делокруг рада њихових

Сигуација једног грађевинеког блоћа.

рална држава, 1Ј. 8. А. претстављају највећу разноликост у законима појединих државица. За разлику од европских законодавства (изузев енглеског) оне немају никакве једнообразности. Општинске органи^ације код њих зависе искључиво од воље становника дотичног града. У Европи обично општинско уређење зависи од закона, који даје законодавна власт. Али се не може рећи да тај закон одговара свакој општини према њеним локалним жељама. У II. 5. А ствар другојачије стоји. Код њих сваки град бира: или ће да прими један општи закон који регулише односе у општинама и који је изгласан парламентом дотичне државе у којој је и сам град; или ће сам себи да састави специјалну сћаг!е-у коју ће поднети парламенту на одобрење. Контрола је дакле над оиштинским властима мања у II. 8. А. но у Евроии (Француска н. пр.) али је за-№ делокруг тих општинских власти тачно одређен специјалним законима. Ова последња њихова особеност је доста деликатна да би се исправно схватила. У Европи (Француска) општина зависи о вољи Државе. Закон који образује општину одређује и њене дужности. Законодавац дакле даје власт централној државној управи да може вршити контролу над општинским властима. Та је контрола некад тако велика, да претстав-

општинских управа је тачно одређен. Општински одбор у Француској нема потребе на пр. да тражи нарочито одобрење да би могао да подигне своју нову кланицу. Док у 1Ј. 5. А. у сћаг!е-и коју одобри парламенат све мора бити унапред предвиђено шта општинска управа намерава да ради. Значи, са једне стране у Европи (Француска) врло велика контрола централне државне управе али зато делокруг рада доста широк, тако рећи неограничен; са друге стране у II. 8. А врло слаба контрола али делокруг рада тачно ограничен. Саме општинске управе у 1Ј. 8. А. су врло различито састављене. Час се може наићи на два општинска одбора и једног претседника општине, час на један општински одбор и претседника општине и час на т. зв. комисију која у исто време и решава и извршује наређења. Али ма како да су састављене те општинске управе оне увек произилазе из директних избора. Сем тога време за које се једна таква општинска управа бира није дугачко (1—4 године) те је тим честим мењањем општинских управа осигуран и народни надзор над њима. Чак у извесним градовима бирачи имају право и да одузму власт општинској управи пре времена, т. ј. да је опозову. (Случај 1905 год. са општинском управам^ 1^оз