Општинске новине

Стр. 52

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Ап§е1еб-у у СаШогше). То опозивање од стране бирача је врло занимљива ствар. Пре свега изгледа врло логично. Онај ко некога постави на извесно место има права и да га смени. Затим још нешто практичније. Како се општинско часништво бира на кратко време може да се деси да баш стара управа предаје новој дужност у тренутку кад су послови у највећем јеку и у тренутку потпуног разумевања посла од стране прве (старе) управе. Али избори су извршени и нова управа је ступила на дужност, нови чиновник извесног ресора рамље и не може брзо да уђе у посао, бирачи га једноставно смене и доведу или старог или неког способнијег. Американци исто тако разним начинима траже да умање утицаЈ партиских вођа на поједине опшгинске управе. Појављује се „ре1Шоп зу8(ет" приликом избора, т. ј. кандидат за опшгинског часника не може бити именован једино од стране партиског вође већ га мора предложити група грађана. Али најзначајнија ствар у бирању општинских управа код њих је што теже да доведу способне и вредне људе на поједина значајнија места. Врло често (већ у преко 300 градова) изабрано часништво је допуњено и једним техничарем т. зв. „СЈ1у-Мапа§ег"-ом. Систем „СНу-Мапа§ег а1опе" састоји се у томе што се директна ефективна администрација поверава једном чиновнику техничару за тај посао, који задржава своје место стално. Тај чиновник у разним градовима носи разна имена као: а*у-тапа§ег, §епега1-тапа§ег или ђи81пе88 -тапа§ег. Увек га одређује општински одбор после исхода претходног конкурса. Он је обично инжињер, али увек технички способан човек. Одређен је да се стара о општинским пословима и да извршује претседникова наређења. Ако се добро уочи, ни претседништво ни општински одбор се не губе, али им се дужности смањују. Овде се они ограничавају на надзор над деловањем сНу-тапа&ег-а. Међутим у ствари он води послове. Он поставља чиновнике, спрема буџет, учествује у изради општинских одредаба и уредаба, предлаже ствари по којима општински одбор решава. Г. Го\угепсе 1.о\уе11 у својој књизи „0 јавном мишљењу и о народном управљању" каже да је то систем (сЈ1у-тапа§ег а1опе) који највише обилује у надама од свих који су до сада пробани. У главном, у 1Ј. 8. А. наилазимо на три типа општинских управа. Први тип би био где је општинска управа састављена од претседника општине и од општинског одбора. Тај тип је уједно и најчешћи. Град РћПас1е1рћ1е има н.пр. има претседника општине који се бира сваке четврте године — као и претседник Уније. —■ Он је главна личност у општини, али има уза се два општинска одбора (5е1ес1 соипсП е! соттоп соипсП). Са њима претседник општине

општи само писмено. Има права да стави своје вето на одлуку одбора, које повлачи за собом поновно решавање и захтева две трећине- гласова за већину. Други тип био би општинска управа са комисијом на челу 1 ). Први пут се појавио у Оа1уез1оп-у (Техаз). Да би се поправиле грешке које је општински одбор са претседником општине на челу био учинио за вре^, ме свога неплодног рада, Американци су увели у таквим градовима комисије од 3, 5 или 7 чланова, које имају и власт решавања и извршавања решења. Наравно, на челу те комисије Је увек каква озбиљнија личност, која у пракси добија име претседника општине. Али у ствари цела комисија (слично донекле нашем општинском Суду, који је састављен из 3 члана) управља и врши надзор над својим подручним органима. Трећи тип био би где је општинској управи придодат сИу-тапа§еТ. Пвследњих неколико година се необично развио, јер има око 350 градова у Униј^ који су га примили. Први пут га видимо у Оау1оп-у, где се комбиновао са постојећом општинском комисијом. Она је и даље задржала општинску власт, али је дала сНу-тапа§ег-у могућности да осигура извођење њених намера. Он поставља, уклања и смењује општинске чиновнике, управља свим општинским дирекцијама, али увек пита комисију о сваком питању општинске политике. С1еуе1апс1 је примио тај систем 1920 год. У ствари не треба ипак претеривати, јер добре стране таквог система свуда се не појављују. Оне зависе пре свега од човека који се изабере. Покаткад и техничари подбаце, пошто не могу да даду доказа о потребној спреми. Треба споменути да у извесним великим градовима наилазимо на специјалне типове образовања општинских управа. Ке\у-Уогк, који са предграђима броји око 6 милиона становника, је амалгам од пет ћоиг§-ова сакупљених у једну општину. Састоји се из једног одбора аШегтеп-а, једног претседника општине, једне финансиске управе и разних административних дирекција. Али сваки ћоиг§ има свог претседника. Одбор аШегтеп-а је орган који решава и састоји се од изабраног претседника, од 67 чланова изабраних по појединим дистриктима и од 5 претседника ћоиг§-ова. Та управа наређује, врши надзор над грађевинама, надулицама, пијацама, одобрава склопљене уговоре итд. Претседник општине Ме\у-Уигк-шке је изабран народним гласањем. Он је извршни орган и контролише целу администрацију, сем финансија које су од 5 прегседника ћоиг^-ова, поставља и смењује општинске чиновнике и може ставити своје вето на решења одбора а1дегтеп-а. Финансиска управа је састављена у ') Сотга1851опз Ооуегпешеп! (V Соорег Аппа1 о{ 1ће Атепсап АсасЈету N0 127.— ВгасКогс! о«Ј. N0 127 Мас 51огу стр. 181.)