Општинске новине

Влада Миленковић, новинар.

Привредни Београд у 1930

„Београдске Општинске Новине" од како су почеле да излазе у данашњем облику усиеле су да покреиу сва питања из области привредног, социјалног и културног живота, која интересују Београд и његове грађане. Многа од тих иитања су већ детаљно расправљена и на тај начин несумњиво користила иашоЈ комуналној политици. У тежњи да ово испитивање животних проблема и потреба Београда учипи што обимнијим, исцрпнијнм и сређенијим, уредннштво ; ,Београдских Општинских Новина" је одлучило да уведе посебну рубрику у виду сталне привредне хроннке Београда. Тако ће у будуће , ; Београдске Општинске Новине" свакога месеца објављивати детаљни и сређени преглед о прнвредном животу и привредним проблемнма Београда у току прошлог месеца. Ову ће рубрику водити г. Владислав Миленковић, стални члан редакције „Трговинског Гласника" и сарадник „Економнста", и „Гласника завода за. унапређивање спољне трговине". Уводећи ову рубрику ми у овоме броју објављујемо први реферат г. Миленковића: о привреди Веограда у 1930. години. У недостатку статистике тешко је дати слику о привредном животу Београда у 1930. Интензитет и резултат његове привредне радиности могу се ценити само по општим појавама. Када се овима дода и неколико статистичких података, онолико колико смо могли прикупити после једномесечног истраживања на овом пољу, омогућује се да се створи слика у њеним најопштијим линијама. Кад се сумирају сви закључци изнети у наредним поглављима добија се општи утисак да привреда Београда у 1930 није напредовала. То напредовање спречавали су двојаки разлози. Први су опште природе и леже на линији данашње опште привредне кризе. Други су локалне природе. Они потичу из недовољне развијености и унапређености локалних услова привредног живота и напретка. Општа привредна криза у 1930 знатно се потенцирала. То се морало одразити и на привреду Београда. А одразило се на тај начин што се положај његове привреде у 1930 знатно погоршао. Смањени су продук-

ција и упослење, обим пословања и рентабилност. У индустрији на крају 1930 имамо минус. Обим нових предузећа знатно је испод величине затворених и оних која су редуцирала капацитет производње. Криза у занатству појачала се; смањио се број занатских предузећа. Једни су затворили радње и отишли у раднике, други су се латили нових послова, а многи су напустили радионицу и отишли у унутрашњост. Најтежи ударац занатству чини индустрија. Ситуација трговине се, такође, погоршала и то у свима њеним врстама: у трговини на велико, извозној и детаљној! Новчарство је најбоље прошло. И оно ће се жалити на кризу, на тешкоће развијања послова ширег обима, али ће углавном показати рентабилитет. А то је главно. Кризе не може бити све дотле док рентабилитет не дође у питање. Рентабилитет београдског новчарства, углавном, још увек је толико висок да одстрањује сваку кризу. Радно тржиште показује најбоље смањене могућности зараде у 1930. Кад се томе дода појачано упослење јевтиније радне снаге (са села, жене, шегрти) на рачун квалификоване и опште снижење надница у свима занатским и многим индустријским предузећима онда се намеће закључак да је у 1930 куповна снага више од половине београдског становништва опала. Та се појава приметила у опадању трговачког промета. По једној личној анкети просечно смањење промета код разних бранша износило би 8—30%. Из свега излази да је 1930 била неповољна. Како се ситуација развијала у појединим гранама показаће нам наредни преглед за који смо се трудили да прикупимо што више података и да га што боље документујемо. ИНДУ СТРИЈА Индустријски Београд последњих година скоро не показује никакав развитак. Раније основана индустријска предузећа делимично се проширују, али је већи број оних која ликвидирају. Може се констатовати да Београд последњих година индустријски није напредовао. У 1930 Индустријска Комора у Београду регистровала је 69 индустријских