Општинске новине

Стр. 56

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

остало без посла, а наднице упослених смањене су за 10—15%. У димничарском занату редуциран је и број радника и наднице. И у штампарском занату било је редукције пословања. Од заната код којих је, и поред смањеног обима пословања у 1930 услед кризе, рад обављан са приличним резултатом треба напоменути пекаре и посластичаре, алваџије и бозаџије, месаре и кобасичаре. У кафанском и ресторатерском занату послови се смањују. Једино боље раде мале ракиџинице и винарске радње, нарочито бифеи. И ако је, услед кризе, потрошња алкохола смањена ипак је обрт ових радња релативно добар. Доказ да беда нагони на пиће, повећава алкохолизам, да се бриге везане за тешку и сурову животну борбу за опстанак отклањају код многобројних слабића у широким слојевима сиромашног граћанства једино ракијом и вином. ТРГОВИНА Положај београдске трговине према појединим браншама и категоријама веома је различит. И ако је криза и за трговину као целину општа појава ипак се она неједнако осећа у појединим браншама и категоријама. Прва чињеница која проузрокује ову разноликост лежи у неједнакој капиталној способности, у различитом односу властитих и тућих сретстава, затим у веома разноликим индивидуалним и пословним способностима трговачког сталежа итд. Сем ових, за различито стање по браншама и категоријама вежу се узроци проистичући из опште привредне ситуације, из конјунктуре дотичне гране трговачког посла. Свака од појединих бранша и категорија, најзад, има своје специфичне услове развитка. Ангро трговина. Пре рата Београд је био центар увоза и ангро трговине свих бранша. Преко Београда је улазило у Србију 90% свеукупно увезене робе. Увозник је снабдевао детаљисту и ретка је појава била да се детаљиста директно обрати фабрици. Дирекног рада између произвођача (фабрике) и потрошача уопште није било. То је доприносило цветању увозне трговине и множењу трговачких радња ангро у Београду. После рата, међутим, прилике су се из основа измениле и београдска трговина ан гро почиње да опада, да губи престиж. Гравитационо подручје Београда раздељује се, економски развитак проузрокује појаве пре рата стране Београду, (директне набавке детаљиста и потрошача). Према једној анкети Београдске Трговачке Коморе из 1925 трговци-детаљисти са комориног подручја у унутрашњости набављали су робу и то: 70% од београдског гросиста, 20% директно од произвођача у земљи и 10% директно из иностранства. Од 1925 па ца овамо наступиле су

још веће промене, које су допринеле даљем погоршању положаја београдске ангро трговине. У овом периоду се нарочито приметило увећање набавака детаљисте директно од произвођача у земљи и из иностранства. Данас је врло велики број трговаца-детаљиста који раде директно са иностраним и домаћим фабрикама тежећи да на тај начин обезбеде себи добит у доба кризе (смањују посредничке трошкове искључујући добит трговине на велико). Саме, пак, фабрике отварају канцеларије и продавнице по већим местима радећи непосредно не само са трговцем-детаљистом, већ и са потрошачем. Све ове појаве које сужавају могућности развијања трговине на велико не само у Београду, него свуда где год се економски развитак налази у нашој данашњој фази, спадају у ред развојних тенденција савремене привредне радиности и њихове реперкусије по ову врсту тгровине биваће све јаче. У прошлој години београдска ангро трговина осетила је у јачој мери дејство ових појава. Прва њихова жртва у Београду, која је све потпунија, јесте мануфактурна трговина на велико. Пре шест година у Београду је било 83 мануфактурне трговине на велико. Данас их нема ни половина. Последњих година, па ни у 1930 није ни једна отворена, а вегетирају само оне чији сопственици располажу са довољно сопствених сретстава. Према једној анкети вршеној у 1930 констатовано је код мануфактурне ангро трговине следеће учешће:

Домаћи произвођач продаје

гроси-

дета-

потро-

сти

ЉИСТИ

шачу

памучне тканине и сомоти

50%'

20%

30%

тил

50%

50%

—

памучна трико роба

20%

80%

—

памучна мрежа

50%

20%

30%

позементеријска роба

50%

50%

—

простирачи

—

100%

—

теписи

—

95%

5%

ћебад

40%

30%

30%

тканине

10%

20%

70%

мараме и шалови

25%

75%

—

конфекција, одело, рубље

30%

60%

10%

вунена роба

30%

70%

—

Просечно код наведене

робе 29.1

5 % 55.8%

14.6%

Страни произвођач продаје

памучне тканине и сомоти

60%

20%

20%

тил

50%

50%

—

вунена предива

70%

30%

—

вунена вата

90%

—

10%

простирачи и ћебад

—

80%

20%

вун. тканине, сомот и др.

70%

20%

10%

вун. лантљике, чипке и сл.

50%

50%

—

свилена предива за ситну

продају

20%

80%

—

свилене тканине и сомот

30%

70%

—