Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 63

других послова, због разочарења, старости, болести, повлачења са посла, смртног случаја, удаје итд. Као услова под којима се нуде трансакције наводе се: хитна предаја, повољни услови, врло повољни услови, јевтина продаја, врло јевтина продаја, упола цене, будзашто, продаја на отплату итд. Својства напуштених економских јединица овако се обележавају: на добром и живом месту, у центру вароши, добро уведена и разрађена, са инвентаром, са сталним и сигурним муштеријама, која и сада одлично ради, изван конкуренције, у близини фабрике итд. Кад се саберу формални узроци ликвидације, услови предаја и својства напуштаних предузећа види се најбоље сва величина данашњих економских тешкоћа Београда. Те тешкоће изазивају велико превирање, у развијању делатности осећа се пуна несигурност, исцрпљује се снага до краја да се одржи. Ово превирање у 1930 било је нешто јаче него ли ранијих година. ОПШТИНСКА ТРОШАРИНА. Комунални проблем који је у 1930 привукао интересовање била је трошарина. Прво са претерано високим тарифским ставовима, затим као суспендована и са смањеним ставовима и, најзад, предлог општинског Суда за њено укндање и уређење општинских финансија на новој бази. Ми ћемо се овде дотаћи искључиво питања могућности привредног развијања Београда под режимом трошарине и без њега. Градска трошарина није ништа друго него царинска заштита. Опаснија је, пак, од царинске заштите у толико у колико се простире на мање подручје и у колико је боље израђена на принципима заштитне политике. Она тада врши улогу монополисања дотичног тржишта, одстрањује конкуренцију за све артикле који се производе на трошаринском подручју, условљава локално картелисање и одржавање виших цена. Ако су за ноједина предузећа издејствовани нарочити високи ставови онда трошарина, као и слична царинска заштита, фаворизира произвођачку лењост, омогућује да се одрже примитивнија и заосталија предузећа, јер ова, под претекстом заштите, не морају да се рационализирају, да се усавршавају. Београдска трошарина, систематски изграђена, дејствовала је у свима овим правцима у врло великим размерама. Као таква она је била кочница привредног развитка и напретка Београда. Трошарински заштитни режим био је у корист занатских и малих индустријских предузећа, која у режиму слободне конкуренције и широких тржишних могућности не би могла просперирати. Дејство београдске трошарине најбоље се огледало на бегству великих трговачких кућа и предузећа из Бео-

града, на чињеници да у привредном погледу Београд последњих година не показује никакво напредовање. Као таква, трошарина је погађала троје: развигак Београда као целине, општинске финансије и београдског потрошача. Развитак Београда као целине она је погодила на тај начин што је из дана у дан слабила потрошачку моћ његовог грађанства, а тиме и његов културни и социјални ниво. Општинске финансије страдале су услед непроширавања привредне основице Београда. Сиромашни и средњи потрошач био је највећа и најважнија жртва трошарине. Његове приходе (од којих просечно 30—35% иде за стан, а скоро све остало за исхрану) она је погађала директно и, изузев издатака за стан, у целини. Отуда и велика несоцијалност и неправичност трошарине. Фаворизирајући скупоћу на територији Београда трошарина је уз садејство осталих узрока опште кризе допринела опадању потрошње животних намирница (смањењу животног стандарда београдског становништва). Ево података који потврђују горњу чињеницу. Овај волумен потрошње обухвата: месо, рибу, маст, јаја, млеко, поврће, воће, пиринач, кајмак, бутер, шећер, зејтин, пиво, вино и ракију):

год. 1924 1925 1926 1927 1928 1929

укупна количина кг. 73616.841 75.976.117 83.456.209 86.885.914 85.120.899 97.853.889

просеч. годишље иа становника 475.640 437.704 455.323 439.872 401.881 432.857

100 92.02 95.73 92.47 84.50 91.00

рачунато са становника 154.774 169.032 183 290 197.540 211.8 6 2~>б.об5

према 1924по трошн.аје била мањаза кр. 4.422.399 3.723.848 7.075.816 15.622.506 9 627.667

У овом кратком приказу суштине и дејства београдске трошарине леже и разлози њеног укидања. Овоме треба додати још и разлоге проистичуће из тежња економске политике данашњице која, на путу истраживања могућности ублажења привредне кризе и излаза из ње, предлаже читав низ нових мера и на међународне, националне и комуналне јединице ставља нове захтеве у погледу вођења привредне политике уопште. У моменту када светска привредна политика води акцију за смањење царинских баријера, када се живо ради на стварању међународних споразума у циљу олакшања трошаринског промета и проширења тржишта, највише је економски нецелисходно унутар националних граница једне државе стварати посебна заштитна подручја, цепкати и монополисати тржишта. Карактеристично је да сви ови разлози нису сметали београдским привредним круговима да у моменту предлога општинског Суда о укидању трошарине и завођењу приреза, устану у одбрану трошарине тј. противу укидања трошарине и завођења приреза. Ми нећемо овога пута улазити у раз-