Општинске новине

Стр. 64

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

логе који су руководили београдске привредне кругове да изиђу са оваквим схватањем. Ово је сигурно резултат њихових најужих професионалних интереса. Али није само то. Заосталост, примитивност, отсутство иословних способности за данашње време, отсутство савремених метода и планова за развијање пословања — ту лежи главни разлог овом назадном схватању наших привредника. А ово је схватање могло да се одржи и данас баш из разлога постојања трошаринске заштите. Она је допринела да се оно одржи, да се видокруг и пословне способности београдског привредног света не прошире и не прилагоде захтевима новог времена. Дубља анализа ове чињенице показала би, несумњиво, да је ова заосталост београдских привредника добрим делом и разлог привредној заосталости Београда као целине. Београд је привредно могао да се развија и унапређује са типом савременог и напредног привредника, који своју делатност развија највише самостално, усавршавајући своје методе пословања и држећи корак са укупним привредним развојем. Напротив, тип просечног београдског привредника је у могућности да своју делатност развија благодарећи искључиво широким и заштитним повластицама, које даномице тражи и од државе и од општине. Без њих он би био неспособан да се одржи. И зато кадгод дође у питање која од ових повластица он се енергично буни. Београдски занатлија и мали индустријалац тежећи да и даље задрже монопол на београдском тржишту не воде рачуна о томе што штете интересе свима занатлијама ван Београда, где за примитивну занатлијску производњу услови могу бити повољнији, а продукциони трошкови мањи. А у смислу општности много је већи интерес да тај занатлија јефтиније снабдева београдску пијацу, него ли постојање занатске радионице у Београду и одржавање виших цена. Заслужује ,да се посебно рече о социјалности и правичности трошарине и приреза. Трошарина је посредни намет, који погађа одмах и то свакога који троши предмете трошарином оптерећене. Она се не плаћа по висини прихода; плаћа је подједнако најбогатији, као и онај који живи са неколико стотина динара месечно друштвене помоћи. У томе је њена несоцијалност и неправедност. За посредничку трговину животним намирницама она је добро дошла омогућујући велике зараде које настају због перманентног одржања скупоће. То је опет на штету оног најситнијег и најмногобројнијег потрошача. Општински прирез као намет друге је природе. Социјалнији је и правичнији јер се распоређује сразмерно висини дохода. Онај који највише има, право је да и нај-

више плаћа. Код трошарине тај се принцип, међутим, није могао спровести. Природно да ће привредна радиност (трговина занат и индустрија) пребацити и овај терет на потрошача, али ће за целину то преваљивање бити много сношљивије него ли када га је подједнако и непосредно, без обзира на економску снагу морала плаћати. Из свих ових разлога у 1930 за привредну политику Београда трошарина је била најважније питање. Предлог данашњег општинског Суда за њено укидање и завођење приреза (и то са најповољнијим оптерећењем обзиром на висину приреза у осталим већим градовима, који могу доћи у обзир да конкуришу Београду) произишао је из општих интереса развитка и напретка Београда. Укидање трошарине није никакав привидан, већ стваран услов привредног напредовања Београда. У толико пре, јер укидање трошарине и завођење приреза треба да значи почетак велике и значајне привредно-финансијске реформе у нашој комуналној политици срачунатој за добро и свестрани напредак престонице. КРЕТАЊЕ ЦЕНА И СКУПОЋА ЖИВОТА Како су се кретале цене важнијим животним намирницама у 1930 показаће нам следећи преглед до кога смо дошли благодарећи стручној помоћи шефа статистичког отсека Београдске Општине г. Димитрија Анегностија. Али пре сваке анализе приложене статистике потребно је констатовати неколике опше појаве и чињенице, које су биле од великог уицаја на просечне трошкове живота у Београду у 1930. И ако се у целој 1930 говорило и писало о катастрофалном паду цена земаљских производа београдски потрошач овај пад није осетио. Напротив, његов су положај погоршавале стално високе цене, док је његова куповна моћ слабила. То важи за основне и неопходне животне намирнице. Откуда ова појава? Делом од недостатка организације савременог градског снабдевења, а делом због постојања општинске трошарине. Општинска трошарина скоро искључује могућност директног контакта произвођача и потрошача. Насупрот томе, она фаворизује читаву легију посредника, који благодарећи у првом реду трошарини, успевају да цене стално држе изнад нормале. Па и када не би то успевали за знатно веће цене довољни би били огромни трошкови ове посредничке трговине. Она је узрок сталној скупоћи живота у Београду, а може да се несметано развија благодарећи постојању трошарине. Због овога и механизам београдске пијаце има нарочити изглед. Посредничка трговина чврсто повезана и имајући у сваком момеиту преглед над понудом и тражњом успева да чисто вештачки и формира и одржава цене. Отсуство произво-