Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 71

У Дом се примају деца од 7 до 14 године закључно. До 1928 године у Дом су се примала, поред мушке, и женска деца, али се сада примају само мушка деца. У Дому постоји основна школа. По свршетку основне школе деца се дају на занате у радионице Дома. Друштво данас има ове радионице: столарску, браварску, лимарску, механичку, цинкографску, штампарију, књиговезницу, електро-инсталатерску, кројачку, обућарску и куферџијску. Деца остају у Дому док не постану калфе, а затим се пуштају у живот, али се о њима води рачуна и кад изађу из Дома. Пошто је зграда Занатске школе, пред рат 1912 године, уступљана Министарству просвете за четврту београдску гимназију, то је друштво 1930 године подигло нову зграду за занатске радионице, преко пута Дома, на место ранијих привремених радионица, које су биле у дворишту Дома сиротне деце. Поред деце, која уче занате, има у Дому и деце, која уче средње и стручне школе. То су већином даровитија деца или су у Дом примљена као ђаци средњих и стручних школа. Друштво се издржава од добровољних прилога, чланских улога, нарочито утемељача, добротвора и великих добротвора, од сталне помоћи коју добива од Београдске општине, — пошто је обавезно да првенствено прима сиротну децу из Београда, —• затим од закупа својих зграда и имања. У дом се примају деца из свих крајева наше Отаџбине, тако да она у истини чине једну породицу, у којо.ј се живи једним животом, запајају се једним духом и васпитавају да буду одани и корисни чланови наше уједињене Краљевине. Кроз Дом сиротне деце прошло је до сада око 3000 деце, која су данас вредне занатлије и радници. Нека су деца још пре рата слата на страну, обично у Берлин, да се усаврше у занатима. Од њих су нека остала у Немачкој, а нека су отишла у Америку и у Аустралију. После рата, 1922 године, Друштво је послало три питомца и три питомице у Француску, ради изучавања заната. Тамо су ова деца остала три године. Мушкарци данас имају своје радње у Паризу, а девојчице су се вратиле у Отаџбину и данас су учитељице женског рада. Сем тога има их који су данас уредни чиновници у нашој држави: учитељи, професори, официри, свештеници, а од женске деце многе су из Дома удомљене и данас су срећне домаћице и мајке. Друштво је од свога постанка смаграло, па и данас сматра, као једну од главних

дужности да децу васпита у народном духу, одржавајући народне и верске обичаје и празнике. Друштво за васпитање и заштиту деце, радећи предано на своме задатку збрињавања и помагања сиротне деце, очувало је раније материјалне тековине друштвене, па је успело и да их увећа и унапреди, те може с поузданошћу гледати у будућност. * * * Како је »Друштво за васпитање и заштиту деце« једно од најстаријих наших хуманих друштава у предратној Србији (долази одмах после Друштва Црвеног Крста и Женскога Друштва), то је оно свечано прославило педесетогодишњицу свога постанка и рада. У том циљу Главни Одбор је умолио Његово Величанство Краља Александра да Друштву подари Своју Узвишену Заштиту, што је Његово Величанство Краљ благоизволео и учинити. Сем тога одлучено је, да се приреди нарочита књига,у којој ће се изнети педесетогодишњи друштвени рад. Ову књигу, под називом »Педесетогодишњица Друштва за васпитање и заштиту деце« одлично је приредио г. Милан А. Костић, потпретседник Друштва, и она је раздавана гостима на сам дан прославе. Прослава педесетогодишњице изведена је у недељу, 14 децембра ове године, у великој дворани друштвенога Дома у Гарашаниновој ул. бр. 34. Прослави су присуствовали: изасланик Њ. В. Краља, пуковник г. Јован Леко, Њ. Светост Патријарх Варнава, изасланик Претседника Владе врховни инспектор г. Милан Николић, Министар г. Иван Швегл, изасланици Министра Социјалне политике и народног здравља, Министра Просвете, Министра Шума и рутоика, претседник београдске општине гг. Тр. Милослзв Стојадиновић, г. Никола Крстић. изасланици свих београдских култуоних и хуманих друштава, и многи пошатељи ове установе. Гвечаност је почела у 10 и по часова пре подне певдњем државне химне, коју је отпевао збор питомаца Дома. Затим је претседник Главног Одбора г. Миливоје Ј. Никола!евић, ђенерал у пензиш, одожао поздравни говор, у коме је између осталог рекао: — Данашњи дан је триумф љубави, оне љуб^ви, коју је Бого-Човек Исус Христос истакао у своме учењу: »Љуби ближњега свога, као себе самог«. Данашњега дана прослављамо педесетогодишњицу постанка и рада »Друштва за в^спитање и заштиту деце«, које је поставило за циљ свога рада да прикупи у своме Дому ону децу, која су вољом Свевишњега у