Општинске новине

Стр. 72

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

већини случајева лишена својих драгих родитеља, или шибана бедом и сиротињом била осуђена да као нежни пољски цветови увену под ударом прве животне студени! За успешан рад нашега Друштва не би била довољна само воља и љубав чланова, да није потпоре и са других страна. Наше Друштво је срећно, што му се са Највишега места у нашој Краљевини, са светлога Трона, указивала вазда пажња и наклоност. Узвишени Отац Његова Величанства, блажено-покојни Краљ Петар I Ослободилац, после ступања на престо Његових славних предака, дошао је у овај Дом 10 јула 1903 г., да види установу, која нас ставља у ред првих културних држава. Његово Величанство Краљ Александар, одмах по ступању на Престо, благоизволео је обићи Дом сиротне деце и присуствовати прослави »Оцева«, да покаже да и она деца, чији су родитељи пали под Његовим победничким заставама, треба да осете љубав и старање Онога, који се брине и стара за цео наш народ. Наша Узвишена Краљица, Њено Величанство Краљица Марија, одмах по уласку у светли Дом Његовога Величанства, отворила је одмах материнско срце за сву децу нејаку и лишену материнске љубави и удостојила наше Друштво својом високом посетом у неколико прилика. И најзад данас, кад је Његово Величанство Краљ указао највећу част овоме Друштву, даровавши му Своју узвишену заштиту и покровитељство, Његово Величанство посведочава Своју љубав према нашем Друштву и сиротној деци и указује нам велику радост присутством Његовог Изасланика на прослави педесетогодишњице нашега Друштва. У име Главног Одбора сматрам за најпријатнију дужност, да Његовом Величанству и овом приликом изјавим дубоку захвалност за Високу Заштиту и племенито старање о сиротној деци. У даљем свом говору г. Николајевић је поздравио и нарочито се захвалио преставницима госп. претседника Краљевске Владе, Мин. Соци.јалне Политике, Општине града Београда, која је највећи добротвор и члан друштва, Министарству Просвете и осталим претставницима како државних тако и културних и хуманих друштава Београда. Пошто је одана почаст почившим члановима друштва устајањем, узео је реч изасланик Министра Социјалне политике и народног здравља г. Никола Величковић и истакао заслужни рад »Друштва за васпитање и заштиту деце«, па је затим прочитао указ, којим Њ. В. Краљ, на предлог Министра Со-

цијалне Политике, одликује Друштво орденом Светога Саве трећега реда. Г. Величковић је у име Министарства Соц. Политике честитао Претседнику г. Николајевићу ово одликовање и предао му орден. После тога хор питомаца, уз пратњу тамбурашкога збора, отпевао је песму „Добро нам дошао" од Д. Ј. Филиповића. Потпретседник Друштва г. Милан А. Костић, директор гимназије, у своме врло лепом говору изнео је историјат Друштва од постанка до данас, изложивши напоре оснивача Друштва на овом послу и резултате рада за минулих педесет година. Свој говор завршио је г. Костић овим речима: „Прохујало је педесет година како се у овом Друштву почело радити на једном послу, који је заједнички свима нама, а који одговара не само духу хришћанског милосрђа, него је и велика и деликатна социјална дужност, јер помажући ову децу, ми помажемо државу која ће од ове деце имати користи у будућности. Кроз ове одаје прошло је стотинама деце, у овој дворани годинама су се скупљали људи који су отварали своја срца да пригрле ону децу, која нису била срећна да осете родитељску љубав, да пруже помоћи оној деци која нису осетила топлоту домаћега огњишта. Дарежљива рука ових људи утрла је многу сузу, ублажила многи бол, учинила да се спасу деца која би, без те помоћи, била изложена невољама и пропасти. Прослављајући педесетогодишњицу „Друштва за васпитање и заштиту деце", хтело се у првом реду одати признање и захвалност оним људима, који су у овој установи радили, који су је морално и материјално помагали, да би могла извршити задатак који је на себе узела; хтело се показати свима онима који су кроз овај Дом прошли, као и оној деци која се данас у њему налазе, да је било и да и данас има људи који се о њима старају и који хоће да им замене родитеље; хтело се, најзад, истаћи шта се и у нас могло урадити на пољу социјалног старања и социјалне помоћи. Ми сви који смо сарађивали и који данас сарађујемо на овом послу, бићемо задовољни, ако смо се овим одужили својој дужности и допринели да наша држава заузме достојно место у колу цивилизованих држава." После говора г. Костића мали питомац Дома Душан Стојановић рецитовао је песму „Поздрав Њ. В. Краљу" од Д. Л. Филиповића. Затим је хор питомаца отпевао песме: „Бог и Словени" и Бајићеву „Соколску песму", па је питомац Рифат Моралић декламовао песму „Муслиманско сироче", коју је такође за ову свечаност написао Д. Ј. Филиповић,