Општинске новине

Стр. 92 — • - - тгинж. Јов. Мисирлић, инж. Павле Миљанић, Мих. Л. Ђурић, Бранко Поповић, Ђура Бајаловић, Д-р Александар М. Леко, Ст. К. Трпковић, Д-р М. Недељковић, Милош П. Радојловић, Триф. Јовановић, Ранко Живковић, Д-р Б. Пијаде, инж. М. М. Сокић, Милован Ј. Матић, Р. Ј. Јовановић, Тјешимир Старчевић, Д-р Страш. Љ. Милетић, К. Гиновић, Д-р Драг. Аранђеловић, Шемајо де Мајо, Мил. Ђ. Радосављевић, Ђ. Попара, Јосиф Фрид, Јоца Поповић и Д-р Мића Анић. 1. Примљен је записник XXVIII редовне седнице. 2. Деловођа Одбора саопштава да су се извинили одборници г. г. Клементије Букавац, Благоје Антонијевић и Д-р Драгољуб Новаковић. Даље саопштава писмо г. Бабинског, посланика Пољске у Београду, који изражава захвалност Суду и Одбору општине на давању имена маршала Пилсудског и Томаша Јежа двема улицама у Београду. Претседник г. Милан Нешић саопштава да је добио претставку потписану од петнаесторице одборника у којој траже, да се пре прелаза на претрес буџета реши питање установљења нових чиновничких и службеничких звања у Општини Београдској, а којих звања има у новом предлогу буџета за 1931. годину. Са своје стране г. Нешић из.јављује, да не прави од тога питање, али му се чини природније и логичније да се то питање решава упоредо са решавањем самога буџета, када ће Суд да потпуно и детаљно обавести Одбор о потреби, која је изазвала предлог да се установи дотично чиновничко звање. Одборник г. Петар Гребенац изнео је мотиве, који су руководили потписнике преставке, да исту упуте Суду, али пошто је Суд сада дао обећање, да ће дати обавештења код сваког новог места у буџету, изјављује да се ово питање о установљењу нових места може решавати. упоредо са буџетом. По овом питању говорили су још одборници г. г. Ставра Трпковић, Ранко Живковић и Драгиша Матејић, па је Одбор одлучио, да се питање о установљењу нових чиновничких и службеничких звања решава упоредо са предлогом буџета за 1931. годину. 3. На предлог Суда ОБр. 29942 Одбор је РЕШИО: Да се изабере једна комисија од пет одборника, која ће заједно са Судом извршити дефинитиван избор поротника за 1931. годину за Првостепени Суд за град Београд и Београдски Окружни Суд. У ову комисију изабрани су: г. г. Влада

■ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Петровић, Алберт Фирт, Трифун Јовановић, Јован Дравић и Петар Гребенац. Овлашћује се Суд, да у сагласности са овом комисијом, достави спискове поротника поменутим Судовима. 4. Код тачке дневног реда: „Предлог буџета за 1931. годину" деловођа одбора ирочитао је експозе о буџету. Одборник г. Д-р Милорад Недељковил прочитао је извештај Стручног Финансијског Одбора о предлогу буџета за 1931. годину. Овај извештај пропратио је једним подужим говором, у коме је изнео рад Стручног Финансијског Одбора на проучавању судског предлога као и резултате тога рада. Изнео је затим да је главно питање у предлогу буџета увођење приреза на државни порез и ограничење трошарине само на алкохол и артикле луксузне потрошње. Пошто се довољно и детаљно упознао са основама на којима је израђен предлог буџета за 1931. годину, Стручни Финансијски Одбор дошао је до закључка, да се овакав предлог буџета може поднети пленуму општинског одбора на одобрење. Претседник г. Милан Нешић са своје стране даје допуну експозеа и наглашава да је најважније питање у предлогу Суда реформа трошарине. Суд је узео у оцену многобројне жалбе, које су му стизале на систем општинске трошарине у Београду и 30. јула ове године сазвао је једну ширу конференцију претставника привреде и радиности у Београду, на којој су изражене жеље да се општинска трошарина реформише односно сведе на минимум. Од тада Суд је узео у најозбиљнију студију питање о ограничењу трошарине само на извесне артикле и резултат тих проучавања је данашњи предлог Суда, да се трошарина у главном задржи само на алкохол и артикле луксузне потрошње, а да се уз то уведе 20% приреза на државни порез. Суд се нада да ће се овај прирез током година смањивати па и укинути онда, када општинска привредна предузећа буду давала довољне приходе за буџетирање. Затим г. Нешић наводи општине градова у којима већ постоји прирез: у Земуну 70%, Суботици 81%, Загребу 35%, Сарајеву 90%, Бечкереку 100%,. Сплиту 100%, Новом Саду 112%, Љубљани 30%. Исто тако наводи да према подацима из 1928. године у нашој земљи има 242 општине које плаћају прирез од 1 до 300%, да 61 општи.на плаћа од 300 до 500% а да 3 општине плаћају преко 2.000%. У своме даљем говору г. Нешић одговара на замерке које су се у јавности чуле против ограничења трошарине и увођења приреза и у седам тачака побија један за другим све до сада познате приговоре. Нарочито се задржава на претставкама које су