Општинске новине

београдске коморе: Индустријска, Трговачка и Занатлијска упутиле општини августа месеца у којима су тражиле ревизију односно укидање извесних трошаринских ставова, и садашњем држању поменутих комора, које чине приговоре предложеној реформи, а која је у ствари и у главном резултат њихових гражења из августа месеца. Седница је прекинута у 10 часова увече и настављена 11 децембра у 6 часова по подне. Развила се начелна дискусија о буџету, у којој су учествовали одборници: Г. Милан Стојановић у своме говору осврће се на цифре које је претседник г. Нешић употребио у експозеу и у своме говору после експозеа. Тако износи да је у првобитном експозеу прирез био предложен у износу 52% што на суму од 100,000.000 динара државне порезе у Београду износи 52,000.000 динара приреза. Сада пак предлаже се стопа од 20% приреза и њен ефекат се рачуна на 16,000.000 динара место 20 милиона, из чега излази да основица није више 100,000.000 динара већ 80,000.000 динара. Исто тако износи се да општинска трошарина за ову годину даје 58,000.000 дин. бруто прихода, а међутим за ових 11 месеци трошарина је дала преко 60,000.000 динара бруто прихода. Каже се да трошарина на алкохол даје 14,000.000 динара годишње, док је она за седам месеци дала 14,700.000 динара, а међутим стопа није смањена, већ је остала иста. Изгледа да се хоће да прикаже, да је трошарина давала један релативно мали приход и да ће се без ње буџетска равнотежа моћи да избалансира. Пребацује се занатлијама, да се при решавању овога питања сувише сталешки опредељују. Међутим занатлије су практични људи из живота и знају шта може допринетн унапређењу привреде. Треба да постоје једнаки услови производње, да би се привреда могла правилно развијати. Привредно подизање Београда могуће је или укидањем трошарине у свима привредним градовима, или ако постоје заштитне мере у појединим крајевима државе, онда се оне и код нас морају одржавати. У погледу приреза каже даље г. Стојановић велики део грађана београдских неће га плаћати. Сви чиновници чији месечни приходи не прелазе 4.000 динара ослобођени су приреза. Осим тога у Београду има 3.412 нових зграда, у које је инвестирано око две и по милијарде динара. Све су те зграде, односно њихови сопственици ослобођени плаћања државне порезе, па према томе и општинског приреза. Ти сопственици, сем инвалидског и коморског приреза плаћали су општини једино трошарину. Из свега тога излази да ће прирез у Београду плаћати не чиновници, радници и сопственици нових зграда већ за-

натлије, трговци и један мали део слободних професија, са којим високим чиновником или солствеником старог непокретног имања. Такав начин опорезивања не може се назвати социјалном правдом већ социјалном неправдом. На краЈу свога говора г. Стојановић изјављује, да за овакав буџет не може гласати ни у начелу ни у појединостима. Г. Д -р Драгољуб Аранђеловић полазећи са гледишта, да свака критика може да користи, одаје признање Суду да је за кратко време свог рада уложио труд, знање и добру вољу да општински послови пођу напред. То му мора признати свака озбиљна, свака искрена и свака савесна критика. Кад се погледа буџет, пада у очи његова укупна цифра од близу 400,000.000 динара. Ту суму ће београдско становништво платити, али му то неће бити лако. Ми имамо гранДиозне планове и хоћемо да остваримо све за неколико година у место да то пренесемо на неколико деценија. Опет се поставља питање грађевинског реона, чијем се сужавању мора приступити, ако се жели помоћи Београду. Са 35,000.000 дин. колико је одређено из зајма за калдрмисање периферије не може се ништа учинити, већ ће само изазвати жудњу и захтеве грађана да се калдрмишу све некалдрмисане улице на периферији, да се уведе водовод, осветљење итд. Општина за све то нема довољно срестава, а међутим могла би да помогне и уређивање центра тако да становање у њему буде јевтиније. Из експозеа се даље не види, шта је урађено по питању хлеба и млека у Београду, јер није индиферентнл ствар за једну сиромашну, а кећу породицу, да ли ће хлеб бити за динар јевтинији или скупљи. У погледу дуга државе према општини, придружује се гледишту Стручног Финансијског Одбора у експозеу. /Јржава треба да плати свој дуг општини, јер је она дужна да плаћа воду, осветљење и закупе општинских земљишта. У питању укидања трошарине, сматра да је то један велики експерименат, који може да се сврши добро, али може и рђаво. Ако се доцније увиди, да није требало укидати општинску трошарину, онда је тешко вратити се на њу. Каже се да остаје трошарина на алкохол и на луксуз, међутим није пречишћено питање, шта је све луксуз. Кад су вршена консултовања привредника није постављено питање о укидању трошарине, већ су се они изјашњавали само за смањење ставова и реформу трошарине. Налази да Београдска општина треба, да се држи посредних пореза, јер се он не осећа као непосредни порез. Осим тога трошарина је један сигуран приход, који се плаћа унапред, а прирез може да се и не плати. Трошарину плаћају и странци, који су у пролазу кроз Београд, а укидањем трошарине они ће бити ослобођени, али ће и општина