Општинске новине

Др. Милорад Недељковпћ, генерални директор Поштанске 'чшезГибнице, одборник Општине београдске

Изгласавање општинског буџсета „у начелу"

У нашем Закону о општинама од 5 јуна 1903., са свим изменама и допунама његовим пре и после 6 јануара 1929, као ни у Закону о окружним, среским и општинским буџетима од 31 јануара 1901, нема никаквих одредаба о поступку приликом изгласавања општинског буџета. У чл. 127—141 Закона о општинама говори се о саставу буџета, року кодношења и изгласавања његовог у општинском одбору, висини приреза, надзору државне власти, завршним рачунима и т. д. (< томе само говори и Закон о окружним, среским и општинским буџетима (чл. 32—42). Нигде у овим законским прописима није прописан поступак о подношењу буџета Одбору, његово упућивање Финансиском одбору, нити начин изгласавања буџета, у начелу и појединостима. Коментаришући ове законе, Г. проф. К. Кумануди (Административно Право, 1921, стр. 253—257) анализира само постојеће одредбе ових закона, а не дотиче се тих огромних законских празнина, па према томе и не предлаже ма какав начин њиховог попуњавања. Како код нас није никада донет никакав правилник о раду општинских одбора, то је остало једино пракси да она утврди ред и начин рада приликом доношења општинског буџета. Пракса се код нас у Београду држала аналогије са поступком у Народкој Скупштини, утврђеним уставима од 1903 и 1921, и Скупштинским пословником. Но ово придржавање није било потпуно, и прак са је свакогодишње показивала многа и велика мењања принципа (на пр. једне се године буџет изгласавао по главама, други пут

по партијама; и много што шта друго). Овакво лутање остаће и у будуће, и биће неизбежно, догод се каквим позитивним тексто^ (правилником) не утврди ред који ће се потом имати стално да одржава. Нас овде интересују нарочиго два питања из поступка изгласавања буџета, која мислимо да треба што пре да добију своје позитивно решење, ма којим путем. Прво је пигање о томе, колико пута треба гласати о буџету. У бившој Народној Скупштини, о сваком законском предлогу гласало се управо три пута: једном начелно, затим у појединостима (о сваком члану закона, одн. о свакој партији буџета посебно), и на.јзад завршно гласање о целом предлогу, онако како је изашао из гласања у појединостима (в. Слободан Јовановић, Уставно Право Крал>евине Срба, Хрвата и Словенаца, 1924, стр. 225—231, и — специално о изгласавању буџета — стр. 272 т. 3). Код нас у Београдској општини међутим није било, бар за ове две последње године, коначног изгласавања буџета, после гласања у појединостима. Сматрало се, да је коначни вотум дат већ тиме, што је изгласана (бар већином гласова, ако не једногласно) свака поједина партија. одн. глава буџета. Нама се чини, да је ова пракса врло добра, и да би је требало задржати у нашем будућем одборском пословнику. У наше бивше Уставе од 1903 и 1921 вероватно је, да су оне одредбе о два гласања о сваком законском предлогу (после начелног усвајања) унете као нека замена Горњег дома. Основна идеја делења законодавне власти у два дома