Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 121

је (посматрано са чисто формално-правне, а не полнтичке и социалне стране) у томе, што се желело да се са доношењем закона не брза, него да законски предлози буду проматрани у два разна тела, у извесном размаку времена. Код нас се, из демократских принципа, није хтео уводити Горњи дом, али се остало под утиском, да је добро законске предлоге дуже времена проучавати и претресати у оном нашем једином посланичком дому; и зато су се предвидела два гласања у извесном размаку времена. (Вероватно је прва. интенци.ја законодавчева била да оба та гласања буду у појединостима, члан по члан, в. Сл. Јовановић, 1ос. ск.; скупштинска пракса је, ради убрзања поступка, била свела друго гласање на сумарно изгласавање целог пројекта). —■ Ако је за извесне предлоге добро и пожељно, да се оваква пракса задржи и санкционише и у Општинским одборима (на пр. доношење разних персоналних и организационих статута, грошаринских гарифа и т. сл.), да би Одбор добио времена да се прибере и да документарно процени смисао и домашај сваког таквог предлога, за изгласавање буџета изгледа да би оваква пракса била и излишна и нецелисходна. Излишна стога, што предлог буџета стоји доста дуго на расположењу Одбору ради студије (већ и за време рада Финансиског Одбора), и тиме је дата временска могућност за ближу оријентацију у појединим питањима; а нецелисходна стога, што би се дискусија о буџету, која је и иначе редовно веома дуга, отегла у бесконачност. Претерано развлачење дискусије о буџету било је болесно место свих народних скупштина и свих општинских одбора на свету; и с обзиром на то, не треба доносити још и такве законске прописе и уредбе, који ће развлачење буџетске дискусије управо наметати. — Дакле, детаљно изгласавање буџета треба да буде, по нашем мишљењу, само једанпут, и то по главама (а не по партијама), ради боље прегледности организације и потреба појединих читавих отсека. (Гласање по партијама мрви буџет у сувише ситне фрагменте, и онда се често од самих дрва не види шума). Што се тиче претреса буџета у начелу, треба двојити две ствари: начелну дискусију од изгласавања буџета у начелу. Врло је корисно и потребно задржати и

у будуће начелну дискусију о буџету. Том приликом може се најпре претрести цео програм рада једне општине, њена комунална, економска и финансиска политика. Затим, са основице тако утврђеног, или бар скицираног програма, могу се бацати општи погледи на предлог буџета, узети у оцену релативно распоређивање издатака на поједине општинске функције, проценити персонална питања, одмерити укупно оптерећење грађана према привредним приликама и пореској снази грађана тога времена, и т. д. Исто тако се могу подврћи општој оцени врсте општинских прихода, њихова релативна величина и целисходност; стање општинске имовине и општинских дугова, опште стање општинских финансија и тенденција њиховог развитка. Током ове дискусије може се доћи до корисних погледа и обавешгења, могу се донети закључци или поставити бар директиве којих се потом има придржавати у детаљном усвајању буџета. Но колико год да нам се начелни претрес буџета приказује корисним и потребним, толико нам се опет изгласавање буџета „у начелу" чини излишним и неумесним, нарочито при данашњем сисгему организације наших општина. Начелно изгласавање буџета у народним скупштинама уведено је аналогијом са начелним изгласавањем појединих законских предлога. Међутим, о једном предлогу закона (у правом смислу те речи) може се скупштина слободно одлучити већ унапред, начелно, за или против. Мало има таквих законских предлога, који се безусловно морају усвојити, јер би иначе настали гешки поремећаји живота дотичне земље. И зато је, код правих законских предлога, парламент заиста сасвим слободан у својим одлукама. Напротив, буџет у ствари није никакав закон по својој суштини, није никакво правно правило које регулише људске односе, већ је један прорачун прихода и расхода. И само зато, што тај прорачун треба да буде одобрен од народног претставништва, добија буџет случајно спољну форму закона, па је и поступак у његовом доношењу усвојен исти као и за праве законе. Отуда долази да се и о буџету гласа у парламентима најпре начелно. Но да ли може парламент у начелу одбити буџет? У правној науци ово питање је већ давно пречишћено (в. Слободан Јовановић, 2*