Општинске новине

Стр. 122

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

О Држави, 1922, стр. 218—222), да начелног гласања о буџету може бити само код парламентарних облика владавине, тамотде Влада постаје из парламентарне већине, и може да остане на челу државе само док има за собом већину у парламенту. Гласање за или против буџета у начелу тада управо значи изгласавање поверења или неповерења влади. Ако буџет у начелу буде одбачен, из тога настају само политичке последице: влада мора да отступи, јер нема већину у скупштини. (То прегласавање о поверењу може уосталом да наступи приликом начелног гласања о ком законском предлогу). Међутим одбацивање буџета у начелу не може, по мишљењу најистакнутијих претставника науке, имати таквог правног значаја, да се даље не смеју убирати државни (општински) приходи, нити чинити државни (општински) издаци. Већина јавноправних прихода и расхода заснована је на законима општег, трајног значаја, или на уговорима (н. пр. царине, монополи, трошарине, непосредне порезе, приходи од државних имања; издаци на плате, пенсије, инвалиде, на сервис државних одн. општинских дугова, на закуп зграда и т. д.); и дејство тих закона и уговора не може бити обустављено ни потрвено једним резултатом гласања чисто политичке оријентације и политичког значаја. Функционисање целокупгог државног апарата, управо целокупног државног и народног живота, не може бити сгављено у зависност од тренутних односа снага у парламенту. Из овога излази јасно, да начелно гласање о буџету има смисла (и то чисто политичког) само при систему парламентаризма, т. ј. при условљености опстанка владе већином у парламенту. У свима другим облицима владавине начелно гласање за или против буџета у целини нема никаквог смисла ни правног значаја. При данашњем систему организације општина у нашој држави, начелно гласање о буџету такође нема никаквог смисла ни значаја, нити практичне користи. Напротив, са практичног гледишта, оно је од велике штете. Одбијање буџета у начелу не може данас код нас имати никаквог политичког значаја, јер Претседништво Суда не зависи од бројног резултата при гласањима у Одбору. Одбор нема дакле моћи да негативним изгла-

савањем буџета обори Претседништво. Чим то није могуће, онда начелно гласање против буџета у целини нема никаквог практичног значаја. Некорисност гласања у начелу о буџету показала се за ове последње две године нарочито у томе, што су се понеки одборници, у ватри начелне дискусије, одмах изјашњавали да ће гласати у начелу против целог буџета. Оваква опредељивања а рпоп нису ни мало целисходна. Јер овакве су изјаве скоро увек биле мотивисане незадовољством само са појединим одељцима буџетског предлога, а не са предлогом од почетка до краја. Ако се међутим неко декларира одмах спочетка против целог буџета, онда би логичка последица морала бити или да се он уопште уздржи од даљег учешћа у (детаљној) буџетској дебати, или да скроз гласа против свих глава (партија) у детаљном претресу. Уздржавање од даље дискусије (у детаљу) била би стварна штета, јер би дотични одборници баш код оних партија са којима су незадовољни, могли конкретније образложити своје гледиште н евентуално задобити за њега већину одборника. Тиме би они на најкориснији начин допринели рационалисању предложеног буџета, — много боље но потпуним апстинирањем или (што на исто излази) шаблонским гласањем против, због начелно тако заузетог става. Искуство нас учи, да се и рђаво склопл-ени, или аљкаво израђени предлози буџета могу у Одбору (ту рачунамо и рад у Фина^сијском одбору) поправити и довести до таквог стања да се могу прихватити. Конкретна сградња одбора, од позиције до позиције, ту је веома потребна и корисна. Зато не треба да она буде спречена или отежана неким на брзу руку заузетим „начелним" ставом. Према свему овом нама се чини да би логично било унети у правилник, да се пре прелаза на детаљни претрес и изгласавање буџета по главама, има најпре отворити начелна дискусија. Кад се начелна дискусија заврши, онда да се без гласања „у начелу" пређе на дискусију и изгласавање буџета у детаљима. Пошто се буџет изгласа, идући од детаља до детаља (и то прво расходи, па приходи, па финансиска овлаштења), онда би добро било установити још једну завршну, начелну