Општинске новине

Стр. 126

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

земљи формалан ранг високе школе. Није било ништа природније него решити да се има њихов ранг утврдити у односу на наше факултете. Само што то не мора бити увек путем нострификације. Тај ранг може бити познат и самим члановима суда. Ако им није познат, он се може доказивати и уверењима компетентних органа. Сем случаја из другог и трећег става члана 67 Статута, чија је примена већ сада престала (дајући ранијим разврставањем појединим чиновницима стечено право I категорије) ниједно друго лице не може у будуће ступити, по садашњем Статуту, у прву категорију опшинске службе без школских квалификација потребних за ту категорију. У првобитном пројекту Статута је стајало да би се прва категорија могла изузетно признати и оним општинским чиновницима којима је раније, док су се налазили у државној служби, та категорија била призната од Државе ма да нису испуњавали школске квалификације за њу. Та је одредба избачена из пројекта. Према томе, не постоји више правна могућност признавања прве категорије без потребне школе, па чак ни за она лица која су раније ту категорију имала у државно.ј служби. У прву категорију чиновника Општине београдске не може ступити ниједно лице без факултетске или високошколске спреме. Која је то спрема код нас није тешко утврдити; какву спрему са стране претпоставља пропис друге алинеје чл. 8 Статута решава Општински суд, и то у принципу сам, а тек ако сматра за нужно може тражити и претходно мишљење неког домаћег факултета. 4) Ступање на дужност нових службеника. Примећено је да у Статуту није означено у коме се року мора новопостављени општински службеник јавити на дужност. Нема у Статуту одредбе аналогне одредби чл. 102 Закона о чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда. Тиме је настала једна формална празнина у Статуту, а проузрокована омашком његових редактора. Па ипак, уз мало добре воље и уз помоћ општих принципа о интерпретирању правних норми, постоји могућност да се и у овом питању нађе излаз. Ако не директно, може бити да је индиректно Статут ипак предвидео ситуацију о којој је реч. Ниједан члан Статута не прописује рок у коме се новопостављени службеник има увести у дужност. Али је за то члан 51 (друга алинеја) угрозио казном отпуштања из општинске службе сваком службенику „који се не јави на дужност за осам дана и то не оправда". То важи првенствено за старије општинске службенике који су прекорачили одобрено отсуство или су дужност самовољно напустили. Чим прође осам дана од дана прекорачења отсуства (боловања, одмора)

или од дана самовољног напуштања дужности, а службеник то не може да оправда, његово дотадашње место се упражњује. Али не постоји препрека да се ова одредба примени и на новопостављене општинске службенике. И они су дужни да се „јаве на дужност за осам дана". Тешкоћа је само у томе, што за њих треба одредити почетан рок, дан од кога ће тећи тих осам дана (1;егттиб а ^ио). У оскудици прецизних и специјалних определења за тај рок, треба узети да важе опште одредбе из закона о грађанском судском поступку и Закона о општем управном поступку (§ 48). По тим законима, сНез а ^ио се у принципу рачуна од дана саопштења одлуке или акта. И овде треба узети да рок од осам дана у коме се има јавити на дужност новопостављени службеник има тећи од дана саопштења одлуке да је постављен. Само овде треба напоменути још и то, да по члану 2 Правилника о уређивању и издавању „Београдских општинских новина" од 12 јула 1929 (вид. те исте Новине бр. 11 стр. 31 за 1929) морају бити оедовно публиковани у њима сви податци о кретању у служби општинских службеника. Према томе, и решења. Суда о постављењу нових општинских службеника имала би да буду редовно објављивана. Ово је било потребно напоменути због тога, што би се могло десити да новопостављени службеник избегава пријем решења о постављењу или се уопште не може пронаћи. У том случају морало би се сматрати да дан публиковања решења у званичном органу Општине важи као дан почетног рока. С оваквим тумачењем би била попуњена формална празнина која иначе у Статуту постоји у питању рока пријаве на дужност новопостављених службеника и не би постојала потреба за аутентичним тумачењем Статута по овом питању. Код примене друге тачке чл. 51 Статута наишло се било, међутим, на још један проблем: у ком року мора службеник да оправда нејављање на дужност, нарочито ако оно износи преко осам дана. У ствари, овај рок оправдања није било могуће одредити. Он ће зависити од брижљиве оцене конкретних околности које су произвеле нејављање. Претпоставимо да је општински службеник провео своје отсуство у иностранству и да су га при повратку задржали на граници (што је, на пример, изгубио пасош). Он се не може повратити пре него га пусте. Претпоставимо да. је општински службеник у карантену због неке болести у кући; он не може оправдати нејављање на дужност докле га из карантена не пусте. Може бити исто тако притворен без своје кривице. И тако даље, Због ових и оваквих разлога остављено