Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ==

Стр. 129

пренирају целу организацију пекарског сталежа. Садања примитивна техника рада не може да побољша квалитет хлеба, као продукта народне исхране, а у исто време није у стању ни да смањи трошкове око производње. У економском погледу је веома штетно то, што се смањивање цена хлебу и другом пециву не креће упоредно са другим индустријским производима, јер економски напредак може да буде остварен само напуштањем примитивног начина производње и акцептирањем машинске рационалне технике. Само машинска техника у оквиру индустријских предузећа је у стању да модернизира производњу хлеба, пекарски занат, и подигне на потребну висину хигијену хлеба и пекарски рад. Проучавање грађевинских услова пекарница, техничких услова производње и продаје хлеба, а такође социјално - медицинских услова рада, живота, здравља пекарских радника у београдским пекарницама било је извршено помоћу статистичког пописа. Статистички подаци купили су се по једном израђеном формулару, хигијенском извештају. Овај извештај имао је за циљ, да обухвати што шире и потпуније хигијенско стање београдских пекарница у границама техничких могућности и сретстава којима је располагао Хигијенски отсек Дирекције за социјално и здравствено старање. Хигијенска анкета, која је вршена упоредно са општим статистичким пописом, обухвата: а) техничко-хигијенско уређење пекарница; ђ) услове и хигијену рада; с) исхрану пекарских радника; <ј) физичко и здравствено стање пекарских радника; ХИГИЈЕНСКО ТЕХНИЧКО УРЕЂЕЊЕ Београд изобилује великим бројем пекарских радња, али ова хипертрофија пекарница није створила разноврсне форме радњи. Напротив велики број пекарница је једног типа, тако рећи шаблонски. Огроман број пекарница има исте недостатке и мане; већина пати од истих или веома сличних „патолошких" појава. Типична београдска пекарница има у своме саставу: продавницу; Фуруну; одељење за пећ; амурлук или радионицу; магацин; стан за раднике са клозетом. Према овом распореду пекарских просторија, вршен је попис ко.ји је даље табеларно приказан. Табела бр. I приказује констатовано стање пекарница, продавница

и бурекџиница у Београду приликом општинске анкете у јесен 1930 год. Анализа појединих рубрика ове табеле даје интересантне податке у погледу хигијенско-техничком. Други део табеле бр. I обухвата стање оних одељења и просторија, које су биле хигијенски и статистички проучене те према томе и уведене у ову табелу. Први и најважнији законски услов исправних пекарница, ради правилнога рада и одржавања у хигијенском стању, састоји се у изоловању свакога одељења од другога и искоришћавању истога у оном циљу за који је намењен. Међутим, београдске пекарнице у већини случајева не испуњавају ове услове. Продавнице, које служе правим биро-ом радње, које тако рећи, „комуницира.ју" са спољним светом и које према томе треба да буду потпуно одвојене од осталих радних просторија пекарница, у 65°/о спојене су са фурунама, т. ј. одељењем за пећ. Антихигијенски значај овога факта је велики, ово спајање са фуруном води примитивном начину продаје, турском — кроз прозор, затим, знатно отежава обављање самога посла код фуруне и омогућава сталну „циркулацију" купаца и осталога света, који долази у продавницу, а истовремено у једно од важних радних нросторија пекарнице. Стална циркулација лублике у тескобном малом простору ствара неповољне услове за дизање прашине, додиривање хлеба и алата за рад, који је више пута смештен у истој просторији. При таквим антихигијенским условима непокривање хлеба и недовољна заштићеност хлеба и другог пецива од прашине и додиривања (ово је констатовано у 149 пекарница) има веома велику негативну улогу. Покривање хлеба, које се иначе са натезањем спроводи, а исто тако и додиривање које се новчано кажњава, ипак не могу бити потпуно искорењени мерама забране већ мерама и рационалним условима технике продаје хлеба и грађевинским условима продавница. Додиривање животних намирница, а нарочито хлеба, има пресудан значај за пренос инфекције дегистивног трактуса т. ј. трбушног тифуса, паратифуса, дезинтерије, различитих ентеритиса, туберкулозе и т. д. Негативни значај овог обичаја додиривања моћиће се смањити само путем облигатне продаје хлеба увијеног у чисту провидну хартију. Потреба за увијањем у провидну хартију диктирана је тим разлогом што сваки купац тражи хлеб, који му се свиђа на изглед, а такође који му одговара по конзистенцији. Код наших прилика недовољне хигијенске просвећености и невисоког нивоа индивидуалне чистоће ова мера је неопходно потребна. * ❖ *