Општинске новине

Инострани комунални проблеми:

Манојло Озеровић, новинар (прерадио по студији Ј1епу) ~

Општинсће финансије у Сједињеним Америчћим Дрзћавама

Приходи. У развоју америчких општина настале су последњих година извесне појаве које у велико потсећају на прилике које запажамо и у европским комуналним финансијама. И у Сједињеним Државама су многобројне нове дужности и надлежности поверене општинама изазвале потребу изналажења нових извора прихода за обезбеђење тих функција.*) Противно систему немешања у ствари остављене законодавству и надлежности појединих држава, који обично влада у односима између ових и централне владе у Вашингтону, америчке општине, као ни општине европских држава, нису никако независне у погледу финансијске политике од влада својих посебних савезних држава. У погледу два главна начина покривања општинских издатака — фискалних мера и зајмова америчке општиие потпуио зависе од овлашћења односно ограничења која им прописују њихове савезне државе. У погледу фискалних мера, то се ограничење састоји обично у максималним процентима, — прописаним у неким савезним државама самим уставом, а у другим законом — преко којих општинске управе несмеју ићи у појединим врстама фискалног оптерећења. Док у Енглеској општине покривају готово половину својих расхода приходима из других извора но шго су фискална оптере-

*) -Још претседник Кулиџ, у својој посланици Конгресу од 22. јуна 1927. год., у којој говори о савезном буџету, пошто је с једне стране изразио своје задовољство са вишком прихода. предвиђених у савезном буџету, није могао а да уједнО' не обрати с друге стране пажњу на контраст који постоји између тако повољног стања оавезног буџета с једне стране, и сталног и наглог рашћења расхода у буџетима појединих оавезних држава и појединих општинских управа. Претседник је том приликом истакао да су укупни издаци појединих савезних држава и општина од 1921. до 1925. год. порасли за читаву милијарду долара. Истакао је да су ти повећа-ни издаци захтевали све нова повећања пореза и такса, која су опет оа своје стране изазвала све веће и веће незадовољство код многих слојева грађансвтва, а нарочито код привредника.

ћења, а нарочито из субвенција које им даЈ«. влада, извори прихода америчких општина просечно су у следећем међусобном односу: 70°/о од непосредних општинских дажбина, међу којима је обично најважнији општински порез на имовину; 10°/о од чистог добитка општинских привредних предузећа, 20°/о од разних допунских пореза и такса на чисте добитке, на приход, на патенте, па приход од новчаних казни и сл. Извесних државних субвенција градским општинама има само у неким савезним државама у западном и централно-западном делу Сједињених Америчких Држава. У замену за ту субвенцију појачано је право државне контроле и државног мешања у општинске послове. Међу поменутим општинским непосредним дажбинама, као што смо већ рекли, најважнију улогу игра такозвана „општа имовинска поре^а" („Сепега1 ргорег1у 1ах"). кој 1 се наплаћује на процењену вредност сваке врсте покретне и непосредне имовине. Сасвим независно од 'тога што се градовима измичу многи приходи на име овог пореза услед социјалности саме законске одредбе која известан минимум ослобађа сваког опорезивања, невоља је нарочито у томе, што су готово у свим градовима државним уставом или законом утврђене поменуте максималне стопе већ одавно достигнуте. Често се предлагало да се томе доскочи тиме, што ће се ударити порез на увећање вредности пореског објекга. Међутим, до сад је у том правцу урађено толико, да се порезе на увећање вредности наплаћују само у случају, ако је до тог увећања вредности дошло услед општинских јавних радова поред пореског објекта, као што су н. пр. просецања нових улица, канализациони радови, поправка калдрме итд.; тај се посебни порез у ствари своци на допринос непосредно заинтересованих за те јавне радове, па је у толико популаран што знатно смањује опште терете за покри-