Општинске новине

Стр. 150

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ских максималних граница, нарочито ваља поменути следећи: поједине савезне државе нарочитим законима овлашћују своје веће градске општине да оснивају посебне јавноправне установе и корпорације са одређеним функцијама (аутономне школске одборе, канализационе одборе, водоводне одборе, саобраћајне одборе итд.), а правно одељене од саме општинске управе. Тим јавноправним општинским корпорацијама одобравано је да могу прописати у делокругу своје надлежности разне пропорционалне таксе и склапати зајмове за своје потребе, а да се ни те таксе ни ти зајмови не урачунавају у максимум опорезивања или задужења доп^штен уставом или законима за саму општинску управу као такву. За тај систем нарочито је типичан пример Чикаго, препун најразноврснијих аутономних оиштинских установа, од којих може, без обзира на остале и без обзира за општинску управу као такву, да се задужи до закон. максимума на које дотична корпорација има права да удара таксе. Поменули смо раније да се у неким савезним државама почиње јављати енглески систем државних субвенција општинама, и то поглавито у сврху одржавања извесних служби у којима је у већој мери заинтересовано не само становништво општине, већ и цела држава (полиција, народно здравље итд.). Међутим, за сада је на челу тај систем још доста непопуларан у Америци. Међутим мно ге околности, као н. пр. нагло рашћење криминалитета највећих размера, које изискује знатно и појачање полицијске службе, указују на потребу да се раније или доцније тај систем уопшти и у Америци, и да се јавна безбедност и чување народног здравља пренесу у потпуности на државу. Буџетирања. У погледу поступка при доношењу буџета међу америчким градовима влада велика разнородност, као год и по самом систему уређења, права и дужности њихових општинских управа и претставништава. Неке непосредне контроле државе над сваким буџетом понаособ (у смислу прегледања и коначног одобравања општинских буџета), каква постоји у многим европским државама, у Америци нема. Једино мешање државе у општинско буџетирање своди се на (стварно или привидно) респектовање уставних или законских ограничења намета и задужења, о којима је опширно било говора у претходним ретцима. По унутрашњем уређењу, имамо у Сједињеним Државама на пример градова где су претседник општине и општински одбор равни по датој им власти. У таквим градовима, буџет у принципу саставља сам општински одбор. Међутим, силне незгоде и трза-

вице око буџета довеле су до тога, да је у великом броју тако уређених градова знатно скучено право буџетирања општинског одбора. На име право састављања буџета или је уступљено самом претседнику општине^ или нарочитом сталном буџетском одбору. У последње време, у скоро свим градовима са таквим уређењем, буџетско право општинског одбора сведено је на право да може да брише или смањи извесне позиције, а не да уноси у буџет нове позиције или иначе мења сам иснов буџета. Имамо затим градова са такозваном комисијском управом, у којој је општинској управној комисији делегирана сва власт. У таквим градовима управна комисија не само потпуно самостално саставља буџет и решава о њему, него је у опште суверени господар над општинским финансијама. Најзад имамо градова са такозваним „сити менеџером" (уџравником града) на челу. У таквим градовима „сити менеџер" спрема нацрт буџета, а општински одбор само гласа о њему у начелу. Још мање јединства но у погледу буџетско-правних налазимо у погледу буџетскотехничких начела примењених код америчких општина .Може се рећи да на том пољу, на пољу техничке израде буџета, не постоје апсолутно никаква опште усвојена правила. Код неких градова налазимо буџете рађене не може бити сумарније, са заокругљеним кредитима само за највиша одељења и службе, без икаквог посебнијег специфирања на мање отсеке и одељке, док код других опет налазимо буџете где се и код прихода, а нарочито код издатака залази и у најмање и најдетаљније гране, строго ограничавајући међу собом и, најситније категорије кредита. Контрола издатака и рачуноводство. Из свега што је до сад речено, може се закључити да ни у погледу контроле издатака — тј. у главном функција које код нас врше Месна и Главна Контрола — као ни у иогледу рачуноводства не постоји јединство у америчким општинама. Бар не постоји једнообразност у погледу прописаног поступка. Иначе, у главном у свим већим градовима контролне функције врши нарочити изабрани часник (једино у Чикагу, Детројту и Кливленду поставља га претседник општине), који у неким градовима носи титулу „контролер", а у другим „аудитор". У градовима где постоје горепоменути стални буџетски одбори, „контролер" сарађује са њима при састављању буџета. Шеф-благајник је у неким градовима (нпр. у Њујорку) потчињени „контролера". а у другим опет функционар истог ранга. У неким градовима и он има титулу „контролера". Потраживања према општини упућују се прво надлежном одељењу, које их са мишљењем упућује „кон-