Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Излази двапут месечно

Београд, 1. фебруар 1931.

Година ХПХ — Број 2— 3.

Годишња претплата 150.— дин. На пола године . . 80,— дин. Претплату слати на чеков. рачун бр. 54.300 Поштан. Штед. Београд

У реднић: Слободан Ж. Видаћобић референт за штамп? О. Г. Б.

Уреднишгбо и администрација: улица Краља Петра број 2б/Ш

Рад. Драшковић, ииспектор Министарства финансија

У теорији као и у пракси, подела на непосредне и посредне порезе влада, може се рећи, у свима европским државама, изузев Енглеске, Шведске и Норвешке, где се из буџета она апсолутно не види! Разлика између ова два пореза, карактеристичне особине њихове, тачно разграничење њиховог по.јединачног значења, још увек су предмет спора у научној литератури, али се у главном може узети, да је та разлика између нег посредних и посредних пореза у начину порезивања снаге пореске. Док се код непосредних пореза порезује директно, непосредно појединачни додатак или имовина, сматрајући да су они једино израз и мерило пореске снаге, посредни порези су индиректни и код њих се порезује извесна чињеница употребе имовине дохотка, претпостављајући, да сам тај чин употребе јесте знак, да посто.ји известан доходак и имовина и да се код тог чина огледа једна јача или слабија пореска снага. По науци о финансијама, посредни порези деле се у две групе. Потрошни порези или трошарина били би они, где привредни акт има за циљ да задовољи једну људску потребу, као на пр. набавка предмета свакодневне потрошње (хлеб, месо, шећер и г. д.) или поред предмета који служе трајнијој употреби (кола, коњи, накит и т. д.). Саобраћајни порези пак јесу они, где чињенице имају први и непосредни циљ, да се изврши пренос економских добара из руку једног у руке другог пореског обвезника. Онда, група потрошних пореза дели се, према својој природи, на потрошне порезе у ужем смислу и на луксузне потрошне порезе.

У прву врсту долази порезовање предмета свакодневне потрошње, тј. предмета који се при свакој употреби одмах утроше (хлеб, месо, шећер, кафа, пића и т. д.) и ови се порези наплаћ\ју посредно — код продуцента или трговца (не код потрошача). У другу врсту долази порезовање предмета, који служе трајнијој (по правилу луксузној) употреби, т. ј. предмета који се не утроше потпуно при првој употреби, већ се само поступно троше (држање кола, коња, билијара и т. д.) и овај порез наплаћује се по правилу директно код потрошача, обично у облику годишњег пореза на посед тих предмета, због чега га неки увршћују у порезе на имовину. Код потрошних пореза, порески је извор додатак потрошачев, чија се величина цени, претпоставља се, у јачини трошења. Порески обвезник је потрошач робе а порески објекат је сам потрошни предмет. Потрошни порез или трошарина наплаћује се обично од продуцента или продавца порезаних предмета, ко.ји тај плаћени порез преваљују, путем повећане продајне цене — на потрошаче. Сматра се, да ће се потрошач оптеретити према јачини своје пореске снаге, јер се претпоставља, да ће се јача пореска снага испољити у јачем трошењу, те ће и порезовање бити сразмерно пореској снази. Оваква хипотеза у начелу могла би се примити, али у појединостима то је бедна илузија, и ту се о размерном порезовању не може ни говорити. Да то илуструјемо само једним примером: један потрошач из економски слабијег реда (чиновник, занатлија, ситан трговац, раденик) са породицом од 6 до 8 чланова тро-