Општинске новине

Стр. 112

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

шиће свакако много више порезованих предмета, па ће према томе и плаћати много већи потрошни порез од једног инокосног потрошача из економски најјаче класе, или таквог потрошача са малобројном породицом, који ни у ком случају не може конзумирати количину порезованих предмета онога првог. Да овде не може бити речи о равномерном порезовању јасно је као дан. Потрошни порези били су јако развијени у средњем веку, чак су они били главни и издашан извор државних прихода, поред прихода из домена, док су непосредни порези играли спореднију улогу, и само с времена на време били извор прихода. Сасвим је то разумљиво. Сталешке скупштине нису њих радо одобравале, али кад су их одобравале, они су их везивале за услове, који владаоцима нису били тако пријатни. На другој страни пак, владаоц је могао без ичијег одобрења заводити посредне порезе и он је то издашно искоришћавао. Најзад, у то време није се знало за разлике измећу непосредног и посредног пореза, нити је био познат проблем преваљивања и публика је била у уверењу да између посредних и непосредних пореза не постоји никаква разлика, већ да се они разликују само по имену. У новом веку, под притиском фискалних потреба приступа се проширењу појединих пореза, и то се проширење изводи без плана и мере, што изазива тако звани „акпизни спор" и као његову крајњу последицу, реакцију против потрошних пореза. Из овог спора произашло је правило: да су потрошни порези неравномерни, јер оптерећују сиромашне класе сразмерно много јаче, но имућније класе, а иза тога следовао је захтев, да се потрошно порезивање укине, односно, сведе на што мању меру. Али је пореска пракса код модерних држава била резервисана у примени овог захтева, јер фискалне потребе, које захтевају да у порезима добију што јачи извор прихода, грубо се оглушују о принципе праведности, и данас су потрошни порези различито у употреби: код држава које се налазе у финансијским недаћама, па морају чинити велике апеле на приходе нових извора, у јачој су употреби, док су пак много мањи у државама са сређеним финансијама. Што се пак тиче посредних пореза које наплаћују самоуправна тела, могло би се рећи, да су оне узеле таке форме и размере, да за њих не постоји никакав критеријум. Разлике у системи и висини потрошних пореза мећу самоуправним телима, не само код разних држава већ и у једној истој држави, тако су огромне, да се ту констатује јасно осуство сваког мерила. Ево шта каже о томе г. Д-р Милан Тодоровић: Ј.Наука о порезима, на основу врло мар-

л^иво израђених појединачних студија у области комуналних финансија, поставила је извесне постулате, који би и на том пољу довели до веће једнакости. У том погледу вреди споменути захтеве: да се потрошни порези сасвим избришу из среских, окружних и покрајинских буџета, —- јер би у противном случају, то могло довести до унутрашњих липија; и да се у комуналним буџетима њихова улога сведе на што мању меру." „На жалост, ови захтеви нису још прихваћени, те на том пољу постоје велике разлике, нарочито код варошких општина, које чине врло јаку употребу, могло би се рећи и злоупотребу од потрошног порезивања. У сеоским општинама, а тако исто и у среским, окружним и покрајинским буџетима, потрошно порезивање није постојало пре рата, док се после рата оно и овде појављује и то у формама и обиму, који нису за препоруку." Колико .је ово тачно, бар што се тиче наших прилика, види се из „Прегледа о стању свих самоуправних прихода и расхода за 1928 годину", који издаје Министарство финансија. Приход од трошарине порастао је: у већим градовима од 107,6 на 137,1 милиона динара или од 15,1 на 15,8°/», у осталим град Јвима. 83,2 на 120,5 милиона динара или од 11,4 14,8°/° укупно 190,8 на 257,6 милиона динара или од 13,4 на 15,3°/<>. Од укупног оптерећења самоуправних дажбина у 1928. години у Дин. 1,301.054.857. отпада на трошарину Дин. 361,286.305.—. Целокупно повећање пореског терета у 1928. години пада на трошарине, које су се попеле код сеоских општина за 3,1 милиона динара, код градских за 53,7 милиона динара и код обласних самоуправа за 62,3 милиона динара, дакле, трошарине су порасле за 49 1°/°. Коментаришући ову чињеницу, и сам тај зваиичан извештај Министарство финансија каже, да је ван сваког спора, да ова појава има неповољне реперкусије на читав привреднп живот наше Краљевине и да због тога, један сд првих и најважнијих задатака, јесте законско урећење самоуправног фискалног система. Главна замерка противу потрошних пореза у опште, јесте њихова неравномерност. Принципу праведног (равномерног) порезивања најбоље одговара т. зв. прогресивно порезивање, т. ј. сразмерно јаче оптерећење великих, а слабије оптерећење малих доходака; данас је већ утврђено правило, да порески обвезници са мањим дохотком издају много већи проценат свога дохотка на потрошне предмете који су порезовани, него што је проценат који на исте предмете издају порески обвезници са већим дохотком. Што значи, да потрошни порези не само нису прогресивни, већ су, на против диспропорционални, а дто је најглавније, они су највише