Општинске новине

Стр. 176

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

развитак наше драме, која је и без тога тражила своје путеве и очекивала свога маестра. После рата јавља се прво Мита Димитријевић са проблемском драмом. Не може се спорити да је Димитријевић успео да уће у драмски диалог а донекле и у драмску технику. Али то није никакво чудо за овог уистини ретко окретног и довитљивог човека, ко.ји са истом лакоћом пише статистичке брошуре, политичке полемике, песме у застарелом десетарцу и драме са савременом тезом! Димитријевић је отпочео своју политичку каријеру као социјалиста, а завршио као ултрарадикалац. Своје литерарно крштење извршио је књигом песама, коју је посветио Краљици Драги. То му није донело славу чак ни Драгиног песника, јер је ту славу суревњиво бранио чика Љубинко, писац „Сућаја"... Доцније је Димитријевић у животу постао новинар. И да би се одужио том деликатном позиву, он нам је у сво.јој проблемској драми ,,Пировање" приказао једног дефрауданта, робијаша, са чијих се рамена није још стресла робијашка прашина, који држи на позорници читаву тираду једном новинару, бацајући му у лице да је лопов и корупционаш, далеко већи од њега. Публика је задовољно пљескала. Да ли је у томе гледала истину или парадокс, ко зна!.. Завеса је брзо пала да покрије овај најстиднији шамар по образу српског новинара, нанет му од стране новинара Мите Димитријевића. Да није било тог негативног детаља, о драми Мите Димитријевића не би се могло ни говорити. Са гледишта технике она се може још да гледа, местимично, је и врло допадљива, лака, конверзационо вешта, али проблемски нетачна, памфлетска, и у погледу изношења друштвеног живота и његове патолошке психе толико нетачна и толико удаљена као што .је некадашњи Мита Димитријевић, револуционарни крагујевачки суплент удаљен од садашњег Мите Димитријевића. члана великих финансиских предузећа... Тек са појавом Душана С. Николајевића као драмског писца, јавља се права београдска драма. По мишљењу огромне већине и књижевних кругова, и гледалаца, Николајевић је тај драмски маестро, кога београдска драма очекује већ неколико деценија. * Пре него је почео писати драме, Николајевић је већ био стекао лепо име и као писац, и као мислилац. У безбројним есејима, студи.јама, критикама, мисаоним чланцима, он је показао многостраност свога јаког дара и велике ерудиције. Улазио је често у врло тешке проблеме, решавајући их са сигурношћу и искреношћу, која се истина много пута граничила и литерарном дрскошћу. Идеје Душанз С, Николајевића о Досто-

јевском, Толстоју, Стриндбергу, Клемансоу, као и његове критичке анализе Гетеова спева Фауста и Шекспирова Хамлета иду у најбоље ствари те врсте. Тако је Николајевић у расправи Антифауст дубоко и немилостиво критиковао главне линије Гетеовог спева, задржавајући се нарочито на психологији сажаљења и кајања. Критички погледи Николајевића на сажаљење и кајање довели су га до његове пуне нехришћанске филозофије. У критици Хришћанства Николајевић је, без обзира на то да ли ми можемо у таквим схватањима усво.јити његово гледиште, показао великог смисла за компликоване психолошке проблеме, као и знатне, врло уочљиве филозофске способности.

Душан С. Нићолајевић

У студији Шта је Хамлет, Николајевић је ушао у једну ретко смелу али и спиритуалну анализу овог Шекспировог јунака. Плод свестране Николајевићеве анализе је негативан по Хамлета. Николајевић налази, да је требало да Хамлет убије стрица-очуха баш када га је затекао на молитви. Одбацујући хришћанско гледиште на ка.јање, Николајевић с правом сматра да се Хамлет морао побунити на Бога, који прима кајање и са уседеличким моралом опрашта и тако гнусне злочине, као што је братоубиство и родооскрвњење. Хамлет у Шекспировој трагедији не убија стрица зато што га је затекао где се моли Богу, него оставља да га убије у часу када га буде затекао са сво.јом мајком у блудној постељи. Николајевић осећа да је ова одлука