Општинске новине

Сгр. 184

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

радикалније промене на боље истичу се ове потребе: 1) да се у привредној основици изврше промене у правцу јачања производње и тиме од Београда створи индустријско-извозна и трговачко-посредничка варош (Бајкић); 2) да се у носиоца београдске привреде развије више предузетничког духа и смисла; да београдска привреда буде ношена и вођена од савременог привредника, који у усавршавању технике и метода свога пословања гледа главне могућности својих успеха; 3) да се за јачи привредни развитак Београда створе сви нужни услови чије остварење зависи од опште и комуналне привредне политике. Прва и друга промена не могу се десити у току једне године. А како баш од измена на тој страни зависи значајнији привредни напредак Београда то се интензивнији процес у овом погледу не може очекивати у 1931. Највећи део привредне радиности Београда и у овој години зависиће од обима потрошачке способности 80% београдског становништва. Ако се обим ове буде и даље смањивао онда ће наступити погоршање привредних прилика. Да се обим потрошачке способности повећа услов је да се побољша положај и увећа упослење приватних чиновника, намештеника и радника уопште и да се увећа грађевинска делатност, јер ова грана у етању је да упосли најшири круг радних руку и предузетника. У погледу треће потребе привреда Београда треба да буде задовољна, јер се у комуналној политици пошло путем значајних и великих рефорама. Главне реформе се тичу привредно-финансијске комуналне политике. Циљ је да се из буџета прихода Општине Београда одстране све дажбине и намети и да се целокупно финансирање Општине заснује на приходу од реалних такса. Први корак у овом правцу било је укидање трошарине на све потребе живота, изузев алкохола и луксузних артикала и завођење минималног општинског приреза. Ова реформа у ово.ј години увећаће куповну снагу београдског становништва за близу 20 (а можда и више) милиона динара. Односно за оволику суму коштање укупног живота у Београду у 1931 требало би да буде јевтиније. У циљу појевтињавања живота у Београду осећа се потреба реформе и у области других дажбина. Ево једног примера за то, који је изнет у „Привредном Прегледу" од 1 јануара 1931: На вагон свиња из Инђије до Београда плати се 900 дин. подвоза и 1500 д. утоварног и пасошног трошка. Овоме се додаје београдски трошак, који изгледа овако: истовар и лекарски преглед 600 дин., пијачарина 600 дин., пренос пасоша на купца 180 дин., 30% трошарине на 7000 кг. 2100 дин., општинска аренда (100 дин. комад)

6000 дин. или укупно 11.800дин. То је рачун за 60 свиња у тежини око 7000 кг. живо или 4.600 кг. заклано. Према томе, са 2.50 дин. по кили мртве тежине оптерећује се свињче од утоварне станице до кланице београдске. Код данашње цене то чини преко 25% оптерећења. Нема сумње да ће се временом спровести нужне реформе и у овој области. Кад је реч о месу треба истаћи нову општинску кланицу, која обезбеђује снабдевање Београда добрим и хигијенским месом. Трећа комунално-политичка реформа, која ће се такође ускоро реализовати, јесте појевтињење електричне струје и воде. У својој изјави уочи Нове Године претседник инж. г. М. Нешић, констатујући да ће укупно растерећење Београда у 1931 према иретходној години претстављаги преко 60 милиона динара; пожелео је да нам ова година донесе: 1) Закон о грађењу пристаништа, а тиме и почетак изградње савског кеја; 2) да се после мостовског спајања изврши и законско спајање Општине београдске са Земуном и Панчевом; 3) да се донесе грађевински закон, који би омогућио будућу несмегану изградњу престонице. Из овога излази да ће нам државна и комунална привредна политика у 1931 донети много корисних новина, срачунатих на несметано и систематско привредно, социјално и културно унапређење Београда. На овој страни Београд ће у 1931 показати велики активни салдо. Штета је само што он неће бити праћен и активом на страни приватне иницијативе привредничког сталежа Београда. Али је несумњиво да ће активност са стране државне и комуналне привредне политике бити од великог подстицаја да се и на овој другој страни почну бржим темпом да извршују нужне промене у правцу јачања производње, развијања промета Београда са унутрашњошћу и израђивање нове, модерне привредничке класе. ТРГОВИНА Децембра прошле и јануара ове године, као и обично, осетило се живље пословање везано за увећано снабдевање о празницима. Али је обим послова, према браншама, био за 10—30% мањи него ли у истом периоду прошле године. Што је најглавније, није смањена само набавка потреба у одећи, обући и др., већ и у животним намирницама. Београдске тржнице уочи празника биле су довољно снабдевене, а како тражња ни у једном моменту није превазилазила понуду то и цене нису показивале веће скокове, која се појава редовно појављивала све до 1929 године. Само су цене неких артикала скочиле (јаја, сир, живина и мала прасад). Али узрок овоме скоку није био толико у знатно увећаној тражњи преко понуде, колико у одсуству једне боље организације снабдевања.