Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 187

дине, али је за то први услов оснивање Високе комерцијално-финансијске школе у Београду. ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ У 1930 Сво.ј први реферат треба да допунимо детаљнијим приказом развојем прилика на београдском ефектном тржишту у току прошле године. Као што смо рекли, волумен ефектних послова београдске Берзе у прошлој, према 1929, опао је. Послови на ефектном тржишту били су слабији не само у погледу обима, већ и у погледу курса. Године 1928 укупни промет ефеката на београдско.ј Берзи био је 915, 1929 — 445, а у прошлој 394 мил. динара. Последица слабијих послова свакако се морала одразити на курсу, ко.ји се код многих ефеката није могао поправити. Ратна штета је почела и завршила годину са приближно истим курсем. У јануару је нотирала 435—445, а у децембру је имала курс око 450 дин. 7°/<> инвестициони зајам показивао је у прошлој години прилично велике промене. Годину је почео са курсем 83—84 (после сечења купона), а завршио је са 89—90 дин. 4°/о аграрне обвезнице задржале су свој курс од 50 дин., али их је било врло мало на тржишту. Нове 6°/» беглучке обвезнице на крају године имале су курс од 67 дин. Највећи догађа.ј на ефектном тржишту у прошлој години претставља увођење нотирања доларских папира (7 и 8 од сто Блерове обвезнице и 7°/" заложнице Државне хипотекарне банке — Селигман). Котирање ових папира Министарство финансија дозволило је на тај начин што је одобрило слободну набавку страних девиза за куповину истих. За ове папире показано је велико интересовање, обзиром на високо укамаћење (преко 8°/») и на потребу да се ликвидна сретства што боље и сигурније пласирају. Промет са акцијама новчаних завода и других предузећа, који је на београдској Берзи и онако слаб, у прошлој години опао је још више. Сав посао код овога сводио се на акције Народне Банке, неколика друга навчана завода и на екзекутивне продаје. Акције Народне Банке почеле су годину са курсом 8.205, а завршиле са 8.1008.200 динара. Уопште узев, пословање на ефектном тржишту у 1930 показује врло слабе тенденције које су наступиле под утицајем опште превредне кризе. ПРВИ БИЛАНСИ НОВЧАНИХ ЗАВОДА, СА СЕДИШТЕМ У БЕОГРАДУ. Први биланс пословања у 1930 об.јавила је Народна Банка, а одмах за њом и Поштанска Штедионица. Стање Народне Банке у поређењу са 1929 показује на концу 1930 овакве резултате: укупни банчини приходи смањени су за 6.97 мил. дин. Смањење

код есконта износи ,9.56 мил. дин., а код ломбарда 2.79 мил. дин. Смањење прихода на овој страни резултат је спуштања каматне стопе, јер се иначе менични портфељ према прошлој години повећао. Због опадања прихода смањило се и учешће државе у добити са 3.65 мил. дин., а добит за поделу акционарима са 2.54 мил. дин. Метална подлога у злату и сребру повећала се, а опао је девизни сток. Зајмови на менице са 1287.5 крајем 1929 повисили су се 31 децембра 1930 на 1,433.6 мил. дин. или са 146.1 мил. дин. Зајмови на хартије од вредности смањили су се за 26.7 мил. дин. (1929 — 230.1, 1930 — 203.4, мил. дин.). Државни дуг концем 1929 и 1930 овако изгледа: 31. XII. 1929 1930 у мил. дин. Рачун откупа крунских новчаница ...... 948.3 897.7 Рачун привремене размене 205.9 126.2 Зајмови на бонове . . . 2.998.8 2.996.8

Укупно 4.153.0 4.020.7 Према томе, државни дуг код Народне Банке на крају 1930 смањио се за 132.3 мил. дин. Волумен новчаница, оптицај на крају 1930 износи 5.396.5 мил. дин. према 5.817.9 мил. дин. крајем 1929. Смањење, дакле, износи 421.4 мил. дин. Остале важније позајмице на страни пасиве пружају ову слику: 1929 1930

Државни рачун привремен. размене Потраживање државе по разним рач Обавезе по жиро рачуну Обавезе по разним рачун.

у мил. дин. 205.9 126.2

99.6 .250.0 160.8

59.3 667.2 195.6

Укупно 1.716.3 1.048.3 Видимо, дакле, да су се данашње тешке привредне прилике одразиле и у раду Народне Банке. Треба истаћи да .је у циљу унапређења пољопривреде понова вотирано два милиона динара и то 1 милион Фонду Њ. В. Краља Александра I при Народној Банци за потпомагање и препорођај земаљске пољопривреде, а други милион Фонду Народне Банке за унификацију и стандардизацију земаљских производа. Биланс Поштанске Штедионице за 1930 показује у свима гранама осетан напредак према ранијим годинама. Главне позиције пословања овако изгледају: улози по чековним и штедним рачунима 1.182,141.648 динара; укупан промет по свима рачунима 239.704,233.932 динара; стање улога по чековним рачунима 978.788.062 дин.; промет по чековним рачунима 65.550.336.946 дин.; број штедних књижица износи 127.196 (1929 59.362); стање улога по штедним књижица-