Општинске новине

1

Стр 186

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

само вишак и то би трајало све дотле док се и у Београду не буде подигла централна млекара. Подизање централне млекаре за Београд је од значаја и у једном другом погледу. На име, рентабилност централне млекаре зависна је од искоришћавања отпадака (др. Чебулар). Отуда је неопходно потребно да се централној млекари прикључи и гајење свиња за продукцију меса. На тај начин Београд би добио и првокласно свињско месо. Савез набављачких задруга државних службеника у Београду одлучио је да приступи подизању модерне, хигијенске фабрике хлеба која би снабдевала све чиновничке породице у Београду. Предност фабрике не би била само у томе што би дала јевтинији и хигијенски хлеб државним службеницима. У погледу цене хлебу она би, према изјави управника Савеза, могла да ради и без икакве зараде, јер би искоришћавала брашно произведено у сопственим задружним млиновима. У ствари фабрика хлеба би послужила као нузгредно предузеће за бољи рентабилитет и увећање капацитета млинова. Тако би нова задружна фабрика хлеба постала одличан регулатор и у погледу цена и у погледу каквоће хлеба. Њоме би се дневна продукција фабричног хигијенског хлеба у Београду повећала на скоро 30.000 кг. или 36% укупне дневне производње. Питање примитивних и нехигијенских пекарница било би на тај начин у многоме решено, јер би њихов рентабилитет био доводен у питање. ВИСОКА ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Понова је покренуто питање Високе комерцијалне и финансијске школе у Београду. Вероватно из разлога што се потреба за овом школом последњих година осећа св^ више. Као што је познато, оснивање Високе комерцијалне и финансијске школе предвиђено је Финансијским законом од 1925. Потом се кроз неколико наредних Финансијских закона стално провлачило док се најзад, изгубило. Али и ако га више није било у законским овлашћењима оно је добијало све већу актуелност. У колико се у привредном животу осећао све већи недостатак стручних и спремних привредника, у толико је растао и значај ове школе. Данашње привредне прилике су такве да захтевају све већу стручност, све више спреме и све више знања. У колико се осећа већи недостатак оваквих снага у толико привредна радиност не напредује, у њој се не врши замена застареле техничке основе новом и савршени.јом, у пословање се не уносе нове методе. Савремени предузетник не може се замислити без солидне и широке стручне спреме. Трговац данашњи мора да има преглед про-

изводње и потрошње, да прати кретање цена не само готових производа са којима ради, већ и сировина које служе производњи дотичних артикала; он мора да прати све појаве у вези са променом капацитета потрошње свога подручја; у свој рад мора да организацију рада прилагођава новим потребама итд. Још се далеко више тражи од индустријалца и финансијера — банкара! Спрему за ове позиве у данашње доба не могу дати школе за опште и апстрактно образовање. То се код нас увидело још пре неколико година када је настао поклич: Укидајмо гимназије и отварајмо стручне школе! Али исто тако, водећа места у привреди све мање могу да заузму људи са нижом и средњом стручном спремом. То исто важи и за државну администрацију. И у овој све се више осећа потреба стручних снага са вишом спремом. Потреба за привредно-финансијским стручњацима осећа се, најзад, све више и у нашим великим општинама. У великој општини привредна и финансијска политика претстављају основицу на којој се заснива и од ко.је зависи сва остала комунално-политичка акција. Ово неколико напомена сматрамо да су довољне да истакну сву важност потребе стварања што већег броја стручњака у области трговинско-финансијској. Зато је неопходно потребно да се што скорије приступи остварењу давнашње замисли у погледу Високе комерцијалне и финансијске школе. Данас имамо само једну овакву школу у Загребу. Друга би била у Београду. Па када би се основала и ова у Београду ипак се не би могло рећи да их имамо довољно и да ће оне бити у стању да задовоље сву потребу у погледу стручних снага. Потреба хитног отварања Високе комерцијално-финансијске школе у Београду диктирана је још и једном специјалном околности. На име, подручје предратне Краљевине Србије п Јужне Србије, које гравитира Београду, нема још израђени тип модерног привредника. Много је србијанских индустријских предузећа, која воде такорећи, полуписмени људи. Стручна знања тамошњег привредног света не излази из оквира оног најнужнијег, везаног за браншу коју води. Отуда се слободно може рећи да највећи део неуспеха ових људи долази из недостатка стручнога знања и способности. Са таквим менталитетом привредника тешко се може замислити неки значајнији напредак, који треба да буде инаугурисан и вођен стручном и зналачком привредном иницијативом. Таква привредничка класа на целом овом огромном подручју треба да буде замењена. Замена се може извршити снагама било из властите средине било са стране. Пожељно би било да се она изврши из властите сре-