Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 201

се расељава. Укидањем трошарине београдски трговац и занатлија неће моћи издржати конкуренцију са стране и мораће да се селе из Београда. Кад се говорило о проширењу атара општине Београдске истицао се као главни моменат, да ће приходи од трошарине знатно порасти и да ће тек тада општина бити у могућности да уређење Београда нормално изводи. Сада се пак напада проширени атар, и каже да општина баш због тог проширења не може да одговори свима потребама, и да због тога треба вршити ревизију тога атара и грађевинског реона. Укидање трошарине неће изазвати пад цена, а завођење приреза тешко ће погодити трговце, индустријалце, занатлије и средњу класу грађанства. Предлаже да се питање о укидању трошарине и увођењу приреза одложи, и темељно проучи и тек после тога изнесе на решавање. Г. Петар Гребенац, истиче да се пред Одбором налазе три ствари на решавање. Прво је буџет који треба да буде донет у законском року и по законским прописима. Друго је измена уредбе о трошарини и смањивање извесних ставова, а задржавање других који треба и даље да остану на снази. Треће је увођење општинског приреза, који треба да износи поред 20% бановинског, који је у ствари општински, још 20%, из чега излази да тај предложени прирез преставља 40% од државне порезе. Сва та питања треба решавати засебно, јер су засебно и законима пр.едвиђена. Говорећи о самом буџету наглашава, да треба чиновничко питање у општини Београдској правилно решити, и извршити ревизију плата и рада и обратити пажњу на руковање општинском имовином и привредним предузећима. Истиче као пример рђавог управљања случај са општинском цигланом, која је упропашћена немарношћу надлежних чиновника. Суд показује извесно колебање у питању трошарине, јер је прво изашао са предлогом о потпуном укидању, па је затим променио свој став и стао на гледиште, да се задржи трошарина на алкохол и на луксузне предмете. Међутим врло је широк појам, шта је то луксузни предмет. Кромпир не спада у те предмете, али рани кромпир чији килограм се продаје по 50 и више динара, свакако спада у луксузне предмете. Исти је случај са младим јагањцима а и другим предметима. У доба кад је први пут уведена, трошарина је служила као подлога једном зајму, који је употребљен за извољење општинских радова. Сада се говори о једном великом дугорочном зајму, а предлаже укидање трошарине. Од кад је у јавности почело да се говори о овим мерама, велике количине разне робе извозе се у Земун, и на основу тога тражи се повраћај трошарине, па ће се после, ако трошарина буде укинута, та ро-

ба несметано пренети у Београд. Од тога општинска каса може имати велике штете, а потрошачи ће такву робу платити по истој цени, као да је на њу плаћена трошарина. У Паризу трошарински органи мере количину бензина у аутомобилским моторима при излазу из вароши, као и при повратку у варош и тако контролишу да се у Париз не уноси бензин, на који није плаћена трошарина. Код нас се није још отишло тако далеко, али је јасно да цене неће пасти. Наводи за пример случај да је прошле године била смањена трошарина на пиво од 100 дин. на 40 дин. од хектолитра, али да је и поред тога цена пиву остала иста. Трошарину треба реформисати и изнова прерадити, па ако и после тога буџет не би могао бити доведен у равнотежу, може се приступити увођењу приреза, пошто се и та мера претходно проучи и продискутује. Предлаже да се предлог буџета врати једном проширеном буџетском одбору, који ће сва та питања пречистити и израдити општински Статут, па да се потом решава о предлогу буџета. Г. Јован Мисирлић, у своме говору замера Суду, што предлаже укидање најсигурнијих општинских прихода, као што је трошарина. То укидање користиће радницима, чиновницима, власницима нових зграда и странцима, а оптеретиће много средњу класу, која ће и имати сама да поднесе цео терет. Питање није довољно проучено, а из предлога буџета види се, да није свуда спроведена довољна штедња, па се за то намеће одлука, да се овај предлог врати једном проширеном финансијском одбору, који ће све то проучити и ставити на своје место. Краљевска Влада је предузела читав низ мера за смањење терета пореским обвезницима и пословном свету, а општина место да пође тим путем, она предлаже укидање једних, а завођење других терета. Г. Алберт Фирт, сматра да је Суд погрешио, што је једновремено изашао са предлогом буџета и са укидањем трошарине. О трошарини се много говорило и још говори, па се често подвлачи недоследно држање претставника занатлија у овом питању. Међутим те недоследности нема. Конференција која је одржана у јулу месецу ове године, састала се по позиву Суда, да се изјасни о смањењу извесних трошаринских ставова. Суд тада није изашао са предлогом о укидању, па се привредници на тој конференцији нису ни могли изјашњавати о укидању, већ само о снижењу ставова. Чим је у штампи изашао комунике о укидању трошарине, привредне коморе из Београда упутиле су једну претставку Суду, којом су молиле, да се пре доношења дефинитивне одлуке, саслушају њихова мишљења, позивадћи се на чл. 132 закона о радњама. Сух ј.е ■ одгсгворио да тим