Општинске новине
Стр. 202
О П Ш ТИИСКЕ Н О В И Н Е
законским прописом иије обавезан, да врши консултовање ове врсте. Одборници су добили један списак тарифних бројева, који треба да остану на снази, али се већ на први поглед примећује, да су они одабрани на дохват и без довољне стуДије. Износи податке по којима трошаринска служба кошта општину око 6,500.000 дин. годишње, а до 1 децембра ове године трошарина је дала општини преко 81,000.000 дин. Наводи затим мишљења разних финансијера и економиста, који дају повољно мишљење о трошарини као једном врло издашном и еластичном извору општинских прихода. Исто тако наводи примере Загребачке и Новосадске тарифе, који имају двојни систем, један за домаће произвођаче, а други много тежи за произвођаче из других градова, који конкуришу домаћим. На царинарницама се не може вршити наплата трошарине, бар не успешно, јер има много могућности, да се избегне томе плаћању. Налази да дискусију о буџету не би требало завршити прегласавањем, већ да треба предлог заједно са свима питањима, која су с њим у вези, вратити једном одбору, како би се дала могућност свима одборницима да у њега уђу, па да потом буџет буде .једнодушно примљен. Г. Негослав Илић, у своме говору налази да су лични расходи велики и да је особље београдске општине пренатрпано. Замера Суду што у општини има велики број државних пензионера, који имају добре плате, а заузимају места млађим школованим људи-
ма, који не могу до службе доћи. Суд треба да спрема кадар својих чиновника, јер је општинска служба нарочита служба, за коју треба спремати људе, да буду добри и способни чиновници и да буду осигурани, како би са што више воље радили. Противан је предлогу да резервни официри и ратници имају првенство за пријем у општинску службу, јер је у рату вршио свако своју дужност и нема права да тражи нарочите бенефиције. Суд врло ретко консултује стручни санитетски Одбор, и ако би му он по свима социјалним и здравственим питањима могао бити од велике користи. Општинска се имања не искоришћују довољно. Трамвајски саобраћај требало би проширити и повећати, како би се сиромашни свет могао користити тим подвозним сретством. Општина би могла вршити калдрмисање улица у својој режији, јер за то има стручно особље, а и потребан инвентар, лакше би она могла набављати, него приватна лица. У питању трошарине изјашњава се за њено потпуно укидање, јер она већ 46 година дави Београд. Укидање трошарине напада се из страха пред прирезом. Ако се трошарина укине цене ће морати пасти, јер ће се појавити велика конкуренција. На крају изјављу.је да ће гласати за укидање трошарине, а ако одборници не буду хтели да приме предлог Суда, онда каже, да ће од два зла бирати мање. Оверавају: Претседник Деловођа, Београдске Општине Бож. Л. Павловић, с. р. Милан Нешић, с. р.
ЗАПИСНИК XXXII Редовне Седнице Одбора општине Београдске, одржане 22. децембра 1930. године у 6 часова по подне.
Претседавао Претседник г. Милан Нешић. Деловођа, г. Божидар Павловић. Потпретседници г. г. Д-р Милослав Стојадиновић и Никола Крстић и кмет-правник г. Исидор Протић. Од одборника били су: г. г. Драг. Матејић, Јов. Дравић, Д-р Лазар Генчић, Тјешимир Старчевић, Д-р Милорад Недељковић Ник. Ђорђевић, Влад. К. Петровић, Свет. Го ђевац, К. Гиновић, Ст. К. Трпковић, Триф. Јо вгновић, Мих. Л. Ђурић, Петар М. Гребенац Д-р Љ. Стојановић, А Фирт, Д-р Страш. Љ Милетић, Ранко Живковић, Бранко Поповић М. Ј. Стојановић, Ђура Бајаловић, Милош П Радојловић, Дим. Станчуловић, К. Букавац Д-р Александар Леко, Ђ. Попара, Т. Здрав ковић, Павле Миљанић, Милован Ј. Матић Драгољуб Милошевић, Д-р Драг. Аранђело вић, инж. Милић М. Сокић, Р. Ј. Јовановић Д-р Мића Анић, Мил. Ђ. Радосављевић, Д-р Б. Пијаде, Благоје Антонијевић, инж. Јов Мисирлић и О. Б. Благојевић.
1. Записници XXIX и XXX редовне седнице нису прочитани, јер нису још отштампани ираздељени одборницима, већ је остављено, да се о њима дискутује на једној од наредних седница. 2. Деловођа одбора саопштава да се извинио одборник Д-р Драгољуб Новаковић. Даље саопштава акт Општине Параћинске у коме извешгава, да је тамошњи општински Одбор једној улици у вароши Параћину дао назив „Београдска улица". 3. На предлог Суда Обр. 28951 Одбор је РЕШИО: Да се за туторе цркве Св. Вазнесења за 1931. и 1932. год. изберу и то: 1. —За главног тутора и благајника г Михаило Јанковић, пензионер.