Општинске новине

Стр. 270

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

овако распоређени: један на месту где је данас зграда Библиотеке Правног факултета (до хотела „Паласа"); други на лакту који граде Обилићев и Топличин венац, дакле на месту где је она зграда у коју је данас смештен већи део одељења Управе града Београда; трећи је био десно од Стамбол-капије на месту где Дечанска улица утиче у Кнез

Узун-Мирко \^илетину (између зграде у којој је данас биоскоп „Балкан" и зграде која се сада подиже за Дом Резервних Официра); четврти од прилике на месту где је данас саграђена дорћолска црква. Но то није све ојачање ове истакнуте фортификације. На ватреној линији бедема (то ће рећи: по леђима бедема, на бедему) били су јаки палисади с урезаним пушкарницама у њима. Даље, од четири капије, кроз које се улазило у варош иза бедема, две су биле јако зидане од камена и имале такође већи број прореза за гађање из пушака. Најзад и доста топова било је уметнуто и размештено по бедему. Изгледа, само, да се на ову бедемску артилерију није много рачунало, јер њоме нису руковали војници од заната (најамници, какав је систем онда био) већ сами Турци грађани (ерлије) на којима је лежала обвеза да бране варош од напада с поља.

Бедем је био јаког профила, што ће рећи доста широк (дебео) и висок је био око два метра, колико је потребно за стрелца у стојећем ставу. Ров (шанац) према опису Триандафила Дуке, земунског бакалина из онога доба, био је дубок око шест метара. Бедем је, као што је већ поменуто, на четири места био просечен а на тим отворима намештене капије. Те су капије, као и карауле, биле поседнуте стражом, а ноћу су и затваране. Имале су и своја нарочита имена. Полазећи од Саве, оне су овако биле распоређене : У близини саме савске обале, од прилике онде где је данас подигнута зграда у којој је кафана „Чокот", била је јака капија, зидана каменом, коју су Турци називали Бањалучком, а Срби Сава-Капијом. Друга капија била је на месту које и данас носи њен назив. То је Варош-капија, саграђена од јаких греда и талпи граничевих. Налазила је се баш на месту где је доскора била тераса пред каЉаном „Варош-капија". Трећа, највећа и главна капија, врло .јако сазидана од камена, била је она кроз коју је пролазио Цариградски друм. Названа је, због тога, Стамболкапијом. Она се налазила на данашњем Позоришном Тргу, испред Споменика Кнеза Михаила, али укосо према данашњој линији улице која пролази поред Споменика. Најзад, четврта капија, коју су звали Видин-капија, налазила се при крају данашње улице Цара Душана, на месту где је сече Доситијева улица својом десном ивицом. По распореду ових капија лако је одмах увидети и правац бедема који су устаници имали напасти и на.јпре освојити, да би се дочепали Београда. Према данашњој ситуацији на терену Београда, бедем и ров (шанац) испред њега пружали су се овако: Почетак им је код саме тврђаве где она засеца у Саву. Одатле им линија иде право на Бањалучку (Сава) Капију а од ње узбрдо ка врху степеница, које од хотела „Национала" силазе на Саву. Ту линија окреће на десно и иде десном страном улице Топличин Венац све до места где се данас налази зграда Народне Библиотеке. Сад окреће на лево, удара на Варош-Капију па иле уз брдо поред хотела „Паласа" до бастиона који се налазио одмах ту (види напред). Одавде линија сече онај парк који се данас ту налази (за који се и данас каже да је „на шанцу") и избија на бастион за који смо рекли да се налазио на месту где је данас зграда у коју је смештена Управа града Београда. Ту линија рова окреће опет на десно и иде све десном страном улице Обилића Венац, скрећући, као и она данас, на лево у близини Палате „Руски цар", па испред те палате и Палате „Риунионе" достиже до Стамбол-Капије. Одавде линија иде право на место где је био онај тре-