Општинске новине

Стр. 278

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

богатих људи. Велика већина ових фондова, на првом месту па и београдских, сиромашни су. Посматрајући на једној страни ове фондове, које је изазвала потреба и који су права социјално-хумана установа и на месту, које је позвано да се брине не само о души дечјој него и о телу њихову; а на другој страни покрет око оснивања ових кафанских друштава са овако неозбиљним и мало озбиљним именима, и посматрајући њихов рад на хуманом пољу, дошли смо на идеју: зар не би било хуманије, племенитије и корисније, кад би се ова кафанска хумана друштва придодала, придружила школским фондовима својих реона? Зар не би капитал њихов, који они прикупљују за одевање деце, био боље искоришћен у школи него ли у кафани? Зар не би лепше, и више српско и хришћанско, па и достојније озбиљних људи било, да прославе у школи Св. Саву, него што славе по кафанама разне мање важне светитеље ? Зар не би солидније било да узму учешћа у одбору за школски фонд, него ли да раде у каквом „Поцепаном капуту", „Роткви" и т. д.? Па ту су све озбиљни људи и од њих се с правом очекују и озбиљна дела. А ми налазимо да се под фирмама, које су узели, и ла местима, где се то врши, не могу да изводе озбиљна хумана и племенита дела. Она се ту у тој атмосфери, обесвете. Обесвети се и слава. Јер све води једноме: води што бољем

и већем весељу; што већој пијанци. Племенитост и хуманост служе као срество, да се дође до бољег и већег весеља, а тиме и до већег трошка и других, често неприличних, сцена. А у школи то све друкчије бива и изгледа. Тамо је то озбиљно, трезвено, свечано и у истини хумано и племенито, јер ту деца виде само тај хумани, тај племенити гест, а не виде оно што људе понижава и што ова^ хумани чин прља и свлачи у прашину. Изгледа да се увидела неозбиљност и недовољна корисност оваквог рада, те се појавио покрет, да сва та кафанска друштва склопе савез ради боље и рационалније организације и ефикасније и корисније помоћи. Али тај покушај, и ако је успео, није успео да прикупи сва та друштва. Неће људи ни од кога да зависе. Уосталом успели у савезу или не, ми налазимо да је пут који за ова друштва предлажемо много бољи и кориснији, него сви нови путеви који се траже. Приступањем школским фондовима ови би људи својом сарадњом појачали активност фондовских управа, а својим капиталом и прилозима повећали би капитале фондова. Тако удруженом снагом учинили би много више користи оној сиромашној дечици, којој намењују своје прилоге. Овакав би рад био и хуманији и кориснији, па и угледнији. Био би у сваком погледу озбиљан и био би на месту, коме то приличи.