Општинске новине

Из иностраних градова:

Инж. Александар Крстић

Париски паркови

Осигурати једноме велеграду довољно сунчане светлости и чистог ваздуха, питање је од исто тако велике важности као и рационална организација велеградског снабдевања свима другим животним потребама. Варошко зеленило и вртарска служба јесу главна срества за решење наведеног комуналног питања; варошко зеленило, међутим, није само од насушне потребе, већ оно служи и за улепшавање града. Специјално у Паризу овој другој околности много више је удовољено него првој. Град најфинијих перспектива, где при сваком урбанском решењу првенствено је задовољена естетска страна, па онда све друго али истовремено и град са 2,821.429 становника*) са знатном индустријом у самом граду и непосредној околини његовој, са три још неелектрифициране велике железничке станице, тако рећи у самоме центру, са низом мањих исто тако махом неелектрифицираних путничких и товарних станица у самој вароши, са 170.000 ауто такси-а, поред безбројних превозних срестава исте врсте, и све то немилосрдно гуши и трује париску атмосферу. И под таквим околностима на 7.802 хектара (не рачунајући фортификациоАу зону) већ изграђене вароши долази свега 235 хектара зеленила т. ј. јавних паркова. Овај недостатак донекле је умањен тим, што париске улице изобилују дрворедима, такода се Париз упоредо са Дрезденом с правом може назвати елдорадом уличних дрвореда. Осим тога ограничен је шумама: Булоњска 875 хектара и Вансенска 934 хектара. Тако исто недавно је откупљено имање Со од 227 хекта ра које се преуређује у градски парк. Поред свега овога треба напоменути да све шуме у близини Париза било државне, обласне или приватне под великом су заштитом и контролом и изобилују излетничким местима (Версај, Сен-клу итд.). Када се имо у виду да к њима воде одлични путеви, као и да безброј превозних срестава, поменути недостатак знатно је тиме умањен. Друга једна срећна околност је да је наведена зелена површина равномерно раздељена на целокупну варош. површину, *) Ова цифра је добивена пописом из 1926 год. у т. зв. фортификационој зони, не рачунајући ту варош ван зоне, предграђа и "многобројне станице у ком случају она износи преко 4,000.000.

састојећи се из 10 паркова и 102 сквера. Ипак овај недостатак осећају највише мала као и школска деца и ако је за њих учињено све у границама могућности, тако да не постоји данас сквера где није импровизирано дечије игралиште за најмању децу па ма то било и у најскромнијим размерама. Колику добит ово претставља за грађанство није потребно ни истицати али примера ради навешћу само следеће: утврђено је да су кирије станова у крају зв. Ранлаг знатно више него у другим зонама истог карактера . Ова појава се објашњава тиме што у близини постоји једно пространо дечије игралиште, те је и потражња станова овде већа. Благодарећи препорукама и предусретљивости меродавних, омогућено ми је детаљно разгледање и проучавање главних вртарских објеката Париза. Расадници : Главни расадник је у Булоњској шуми на Порт д'Отеј и састоји се из 9 хектара за културу цветнога расада, од којих су два хектара под стаклом. Овде се истовремено врши и аклиматизирање као и посматрање нових ботаничких врста, пре него што би се вртарски употребиле- Последње време истражују се стално нове и нове врсте, отпорније према свима великоварошким незгодама. Тако се добија специјална флора која напредује у пркос недовољне светлости, загушљиве атмосфере, прашине, чађи и топлотне еманације асфалта и бетона. Дакле добија се флора резистентна. Даље постоје још неколико расадника, као и један у Вансенској шуми, где је и школа за хортикултуру. При посети овог последњег био сам нарочито пријатно изненађен једним изванредним ексемпларом Панчићеве оморике, која дивно напредује између великог броја врста других четинара, махом закржљалих услед већ споменутих околности. Још један доказ да има све услове да постане краљица четинара вртарских врста. Поред свеколике велике производње у овим расадницима потреба Париске општине није задовољена. Дрвореди: Париз изобилује дрворедима, а ови и чине париске булеваре толико привлачним, дајући им један интиман и пријатан штимунг, на разлику од других сувопарних и голих великоварошких улица. Пари-