Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 283

це, поточићи, језерце, мостићи, алпинум, све је то као у Јапану, пошто су радили јапански баштовани, који су отуд специјално ради тога били доведени. Осим биљака и земља у великим количинама је исто тако отуд донешена. Флора искључиво источњачка, мали закржљали четинари најбизарнијих форми, лишћари су ређи. Нарочито изненађује боI атство јапанског т. з. алпинског или камењарског биља. Колекција са којом не располаже ни једна ботаничка башта на свету. Прелазимо једну партију, која претставља дивљи јапански пејзаж. Мишљење и најкомпетентнијих о овој импровизацији је најповољније. Даље пролазимо кроз једну шуму рододендрона и магнолија, која сама по себи преставља велики иметак. У мају за време цвета то је слика, која превазилази по лепоти и дечију уобразиљу о рају. Ваљда цео Париз нема толико рододендрона колико их се налази на овом једном месту. Најзад ето нас опет пред једном интересантном партијом, пред нама су Вогези. Изгледа као да је један део овога краја пренешен у Париз код г. Кана, краја који он толико воли. У ствари и није много другојачије, пошто све стење, дрвеће, маховина и др. све је то транспортовано отуд. Цео овај рај пре рата је коштао око 6,000.000 франака. Данашња његова вредност је непроцењива. Срећан наследник ће бити париски универзитет! Со. Ово имање налази се 9 км. од Париза. Област је откупила парк и дворац 1928 г. од војводкиње Ди Мен. Парк је радио чувени Ле Нотр, и без претеривања се може рећи да је са гледишта вртарске архитектуре много успелији него Версајски. Општина уз државну помоћ и колаборацију парк рестаурира потпуно се придржавајући Ле Нотр-овог првобитног пројекта. Један мањи део је већ успешно завршен. Само површина базена и других водених декорација износи око 10 хектара. Сада се раде подземне инсталације. Не окрњивши ни мало сам парк, Општина је један део земљишта парцелисала, и на тај начин покрила трошкове око рестаурације. Студентска колонија. Модерно вртарство није се много развило у Француској, у сваком случају не у толикој мери као у Немачкој и Чешкој, те у Паризу осим Студентске колоније и неколико нових скверова око Богородичине Цркве и на Порт Сен Клу нема више сличних објеката. Паркирање око зграде Студентске колоније извршено је са великом уметношћу, те га стога и спомињем. Само три баштенска елемента овде су заступљена: стаза, травник и дрво. Међутим уметно руковање архитекте са ова три елемента постигло је све оне особине споменуте, када је била реч о модерном стилу. Шта више сви недостатци терена искоришћени су у декоративне сврхе, те све висинске разлике

терена решене су помоћу зелених ешкарпи, али то тако суптилно и хармонично, да заиста лагодно делују на око. Између стаза појаси травника и ту и тамо засађено по неко дрво онако како то годи, више по жељи него по логици. Неколико података о париском Отсеку за Паркове. Као што је већ споменуто од 7.802 хектара колико износи целокупна површина Париза у оквиру градских зидина, свега 237 хектара припада на зелену варошку површину што у процентима чини 3.05%. Овакво стање било би више него очајно да нису све оне друге околности које иду у прилог побољшању овог недостатка. Данашњи принципи урбанске науке захтевају знатно другојачију диспозицију са варошким простором, али не треба заборавити да је престоница Француске стара варош. 91 хектар од горе наведене зелене варошке површине одржавано је од стране државних власти. То су зелене декорације монументалних државних грађевина, али исто тако приступачне публици као и општински паркови. Сасвим другојачије је стање ван т. зв. фортификационе зоне где је однос између површине под зградама и зелене површине много повољнији, тако да целокупни зелени појас метрополе (градски паркови, скверови и шуме) износи 1.976 хектара. Од овога на шуме припада 1.766 хектара, на паркове 114 хектара, на скверове 56 хектара, расаднике 34 хектара и 7,5 хектара на дечија игралишта. Од зеленила овде нису споменути дрвореди, школска дворишта и гробљански паркови- Број особља за одржавање свих вртарских објеката износи 1.505 људи. Од тога, на шеталишта припада 1.088 сталних службеника и 200 сезонских радника, на школска дворишта 26 стална и 3 привремена намештеника, на дворишта других општинских установа 5 сезонских намештеника, на дрворедима и гробљанским парковима 78 сталних и 80 сезонских и на др. радовима 25 лица. Буџет Отсека за Паркове у 1930 г. износио је: расхода 36,061.581 франака, приходи (већином од кирије локала) 6,591.912 франака. Али Отсек за Паркове располаже и другим кредитима и то за школска дворишта 461.052 франака, за баште др. општинских установа 116.100 франака, дрвореди 1,596.780 франака, гробљански паркови 613.800 франака, ванредни кредит за нове радове 629.000 франака; дакле свега 39,478.313 франака. Целокупан буџет расхода Париске општине износио је 2.209,463,624 франака те према томе буџет Отсека за Паркове изражен у проценту износио је 1.2% целокупног општинског буџета. При расматрању ових цифара треба имати у виду да Париз има већ изграђене паркове и да су годишњи нови радови релативно веома незнатни.