Општинске новине

Стр. 284 ——— ==■ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ КОМУНАЛНЕ БЕЛЕШКЕ:

V СТАТИСТИКА КРАГУЈЕВЦА У очекивању општег и службеног пописа становништва, који ће се обавити у целој Лугославији 31 марта 1931 год., организовао је згилни претстојник градске полиције у Крагу.јевцу, г. Богољуб Предић прс извесног вре* мена привремени попис становништва. Ових су дана коначно разрађени сви резултати тога пописа. У вези с тим послом једновремено је преуређен пријавни систем, и то је усвојен метод картотекаПо исходу овог пописа, Крагујевац има 32.582 становника, од кошх 14.843 одрасла мушкарца и 8.868 одраслих женских. Остало су деца оба пола. Страних држављана у Крагујевцу има свега 667, од чега највише Чехословака (26), па Румуна и Италијана (по 24), па Грка, Аустријанаца, Мађара итд. Хуманих, националних и др. друштава у Крагујевцу има свега 60. Од школа (не рачунајући стручне школе при В. Т. Заводима) има: две гимназт-пе, једна учитељска школа и 5 основних школаБрој зграда у Крагујевцу износи свега 3796. У току 1930 год. издато је свега 61 дозгола за грађење нових зграда. Број индустријеких предузећа (не рачунајући В. Т. Заводе) има свега једанаест, протоколисаних трговина 170. СУБОТИЧКА ЦЕНТРАЛА У ШВЕДСКИМ РУКАМА Познато је да је једно велико шведско предузеће које се налази у саставу моћног концеона „А. 8. Е. А." („АПеетееп буепбка Е1ек1пк8~ АкНећо1а§еН") откупило од досадашњег концесионара, фирме Мак Даниел, суботичку електричну централу- Ових су дана Швеђани, по извршеним формалностима са општинском управом, примили централу. Шведски концерн намерава да од Суботице начини базу за замашну електричну моежу. која ће обухватати целу Северну Бачку. У .Тужној Бачкој пак, према досадашњем развоју ствари, доминираће у погледу електричних предузећа Американци. НОВИ САП ЗАКЉУЧУЛЕ ЗА.1АМ КОД ДРЖАВНЕ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ Према дневној штампи, новосадски оиштински одбор одлучио је да не усвоји ни једну од многобројних понуда за зајам које му стижу из иностранства, већ да закључи зајам од 60 милиона динара код Државне Хипотекарне Банке.

ОТВАРАЊЕ СУГ1СКРИ11ЦИЈЕ ЗА ЗА.1АМ ГРАДА ДУБРОВНИКА Ових се дана отвара упис (супскрипција) за зајам града Дубровника, у износу од 40 милиона динара. Као што је познато, ово је први случај да неки наш град закључује зајам путем јавног уписа. До сад су сви наши градови закључивали своје уајмове само непосредно код домаћих или страних банака, установа, предузећа или група. С обзиром на повољно и у свему консолидовано стање дубровачких градских финансија, очекује се да ће овај први општински зајам закључен путем јавног уписа потпуно успети. Прва Хрватска Штедионица у Загребу учествује у овом зајму само у толико, што ће фунгирати кзо технички посредник приликом увођења обвезница дубровачког општинског зајмана домаћим берзама. Осим тога се обавезала да упише суму која евентуално буде остала непокоивена уписом- Не верује се да ће наступити тај случај. ГРАД ПРАГ ПОМАЖЕ УМЕТНОСТ. Општински одбор града Прага одобрио је кредит од 168.325.— ч. круна за куповину читавог низа радова чехословачких сликара и вајара. Из овог кредита, откупиће се за Општински Дом између осталог радови сликара: Фиале, Хлаве, Хорког, Којана, Квичале, Кратохвила, Кодла, Сованка, Буха и Хубачка, а од вајара: Котрбе, Обровског, Маржатке, Спанијела (биста И. Војновића) и Кафке. ПЛОДОВИ ЧЕХОСЛОВАЧКОГ ЗАКОНА О ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈИ МАЛИХ ОПШТИНА Поводом припремљених измена и допуна у чехословачком закону о помагању електрификације малоградских и сеоских општина, Министарство граћевина у Прагу објављује етатистичке податке о досадашњим плодовима примене тога закона. Према овим податцима, од укупно 15.423 општина у Чехословачкој, електрификација је до сад извршена код њих 7.068. Код свега 600 општина електрификација се показала нерентабилна, поглавито услед и сувише забаченог положаја тих општина. За те радове утрошено је на име државних позајмица општинама ради електрификације преко 196 милиона ч. круна. За 6.400 општина у којима још има да се изврши електрификација са дожавном помоћи требаће, по рачуну Министарства грађевина, од прилике 384 милиона (рачунајући просечно по 60.000 ч. круна помоћи за сваку општину). Изменама и допунама у закону о електрификацији обезбедиће се у ту сврху минимум од 380 милиона ч. кр.